Школски гласник

Бр. 5. њих се пачрежу свом сиагом. Трбух се диже и саушта при дисању, јер су и трбушни мишићи прискочили у помоћ детету, да лакше дише. Дете се овда оеда закашље; кашаљ му је круиан , грчевит и мукао. Ватруштине има код оба седишта дифтерије. Код срдобоље (дизентерије. Епћг, уегћаз), болести, кој ч се у школи исто тако шири, дете је врелије него обичпо, кожд му је чиста. Овде долазе јаки напони на столипу и то врло учестано. Али столица је врло незнатеа састављена је махом вз слузи, у којој има стално крви. Није један напон честито еи прешао, а други се већ јавио и тако може несретно дете и оо 50 и 100 пута дневно да трчи на нужник, па ииак да се не ослободи мучних напона. Овчије богиње (уапсе11а, бсћаШаМегп, ћагапу1пш1б) спадају у лакше и невиније дечје болести. По телу поискачу уз слабију ватру ситне бешичице , које су већином чисте, од чисте сурутке, која је у њима. Неких пута се нађе по која и замуИена бешичица. За неколико дана те бешичице поиуцају и осуше се, замућене се ухвате у крастице али све бе шичице прођу брзо и не оставе никакве ожиљке по кожи. Велике, црне богиње су данас срећом ретка болест, јер их је стално и ионовно, обавезно каламљење сузбизо. Код нас у Угарској се још овда, опда јављају код Цигана чергара и гурбета, јер се они својим сељакањгм често извуку од каламљења. Зато учитељ^ нека стално воде о томе бригу, да су им деца сва накаламљена и да се поеовно каламљење сваке седме године изврши. ЈКолера и куга су код нас ретке болести, јер је медицинска наукаеашлапоуздана средства, којима се те опаке болештине могу у клици угушити. а то је свесео уништавање клица бацила тих болести (дезинФекција). Од заразеих болести, које се у школи могу преносити, споменућу овде само још трахому. Ова је болест ухватила нриличног корена у Угарској и има своја стална гнезда. Једно велико гнездо од трахоме праве баш бачки Срби и зато је врло по-

Стр. 71.

требно, да и учитељи мотре на очи своје деце, не би ли запазили трахому. Ова болест која се тешко и споро лечи, јер је тврдокорна, напада слузну покожицу на капцима и на очној кугли. Слузна оокожица се страховито зарумени, одебља, отекне, љут, бистар гној тече из ока; болесник бежи од светлости. Служна покожица је доцеије чворновита, храпава и јако вређа око. Често се и на саму очну куглу навуку црвени, гнојавно - мутни језичци, који могу око да провале и гнојење пренесу и у унутарње, Фине делове у оку. А то често доведе до сталнвх непровидних ожиљака, пега, ко.је кваре вид („ухватило се бело на оку,") а често око сасвим пропадне, те дође и слеиоЛа. Зато учитељи треба свако дете са црвеним, запаљеним, чкиљавим очима да пошљу до лекара, јер се така деца не смеју трпети у школи. (Наставиће ее). ИРЕДАВ1ЊИ за увод у ЕКСПЕРИПЕНТАЛНУ ПЕДНГОГИЈУ и ЊЕЗИНЕ ПСИХОЛОШКЕ 0СН0ВЕ од Др. Ернста ј\/!ојмана, нроФесора ФилоеоФије у Минстеру. С немачког превео е ауторовом дозволом: 1)г. рћП. & рае<1. ПА1А Р. РАДОСАВЉЕВИЋ. доценат њујоршког универзитета. I. СВЕСКА. Прво предавагве. Задаћа експерименталне педагогије. Укратко речено: Све врсте духовних појава даду се из надражаја успоетавити. Овде морамо приметити. да се у експерименту све појаве свађају на свој најиростији случај и своје елементачрне одноее\ ми у ервом реду настојимо да упознамо основице духовеог жввота, па ако су оне и њихове особине као и начин њиховог заједничког деловања познате, то онда није тешка ствар, да се из њих опет синтетички створе најкомпликованије појаве духовног живота.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК