Школски гласник

Стр. 72.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 5.

Кад духовне појаве можемо изазвати у једног субјекта према сврхама експерименхатора, то ништа не стоји на путу. да на духовни живот можемо с варијацијом утецати; ако н. пр. осећај неугодности извесне јнчине можемо изазвати помоћу надражаја, као што су горке материје, то и помоћу промене концентрације горког раствора можемо градирати интензитет осећаја већ према експериментаторовој сврси. Додуше тешко је — а у томе и лежи међа психолошког експеримента — изоловано променити деломичне појаве свести. У духовном животу не можемо скоро никад доћи до из >ловане промене појединих појава. Но, и у испитивању природе мора у експериментисању нехотичну иромену узети из споредних околности и ипак доћи до једног каузалног разглабања појава, па је и ириближно изоловање психичких парцијалних појава такође могуће. При том нам највећу услугу даје нарочита особина наше пажње. Позната вам је појава, да кад човек концентрише своју иажњу на један утисак, то је тај упечатак, на ког се управља наша пажња, погодан по свест, а сви остали утисци су иреиречени. Ако се концентришем на какав духовни рад, то узнемирујући надражаји од хуке и буке уличне можда никако и не долазе у свест, они се коче, док је у исти мах рад помоћу овог кочења свих других појава у неку руку изолован. Та особина наше нажње, да се свест ограничава на оно на што је она управо управљена, омогућује нам некоје мајсторије у експерименту, помоћу чега можемо изазвати врло јако изоловање појава, што их испитујемо. Акоје н. пр. човек рад да какво градиво научи просто механички, без помоћи мнемотехничких мајсторија и секундарних асоцијација, то му донекле може поћи за руком, ако време учења до крајносги скратимо. Овде се огледа присиљавање на појачану ковцентрацију, и то ограничава евест на механичко учење. Најекстремнији случај таког ограничавања свести видимо у хипнози, и од стране некојих лечаика за умоболнике. у првом реду од стране 0. Фогта*) *) Сравни : О. V о §4, В1е сПгек<е р8усћо1о§\ Ехрептеп1;а1те1:ћос1.е т ћурпоЈлмсћеп Ве"№и881;8етз2и81;ап(1еп. 2еН8сћг1Л Шг Нурпоизтиб, V, 1897. стр. 7. и даље. Ово је и сепаратно публиковао А. ВагЉ ; БеЈргЈ^, 1897.

чињени су покучи, да се хипнотисање употреби за експериментисање са носве изолованим појавама свести. Но, хипноза се не може урачунати у нормалне психичке експерименталне методе, јер су закључци из тако једне тоталне промене духовног живота, као што хипноза показује, несигурни за нормални ток свести; помоћу таких нокуса ми више упознајемо хипнозу него ли сву свест. Нанротив у области чулних осета каткада је могућа тотална елиминација психичких појава, у колико чинимо да су чулни органи за неко време — парцијално или тотално — не сетљиви. Тако је Голдмајдер доказао, да се „осети покрета" не врше помоћу коже и мишића, већ у новршини зглавкова и тетивама, у колико је он помоћу индукционих струја учинио, да је неосетљива била нрво кожа, онда мишићи па тетиве и напокон зглавкови; па и у области чула кушања можемо изазвати анализу сложених укуоа, у колико се језик намаже кокаином — тада несгају осети за такнуће и горко — или гимнеовом киселином —- тада нестдје осет слатког; чуло мириса можемо опет брзо уморити за извесне мирисе иа их на тај начин можемо изоловано одвојити. То су примери за релативно изоловану промену појава у психичкој области. Према овоме не треба даље објашњавати, да се и психичке појаве могу мењати према намерама експеримент* торовим; но теже је одговорити на питање, у којој мери може чинити мерења у псвхолошким екпериментима. У овом питању треба одмах истаћи главну тачку: директно мерење психичких иојава не иостоји 1 , хтети меру и број пренети на духован жив >т као такав — то је неизведиво почињање. Узрок затолежи у томе, што је директно мерење могуће само у екстензивном (квантитативном) континууму, дакле у простору и времену; у просторним и временитим протезањима можемо као јединицу одабрати одређена, конвенцијонално узета делимична протезања, као што је метар или центиметар, минут или секунд, па их онда као мерило можемо ставити на нросторно или временито цротезање, и да то онда изрази много-