Школски гласник

Стр. 88.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 6.

етички осећај, који је у учитељству лепо развијен и однегован, неће допустити нн у будуће ни једном учитељу, да пође таким погрешним путем, јер то је погрешан пут, којим су ти појединци отишли, који се ругају учитељској солидарности. А који се учитељ руга својој сталешкој солидарности, од тога је већ узет ушур. Том се могу приденути и она сва остала епитета, која се погрешно упућују оним учитељима, који се до сад у свему држали часно и исправно! И евала им! —к—

Учитељи и ^игијена. Др. Лаза Марковић. — Нови Сад. (Наотавак.) Штатреба да раде учатељи при заразадоа. Описали смо у прошлом чланку кратко главније заразне болести, које се код школске деце јављају и школом се шире. Како и државни закон обавезује учитеље, да пријаве одмах властима, ако је ма и на једном школском детету избила каква заразна болест, то ће бити потребно, да опширније проговоримо о томе, како се заразе одбијају од школе, Најзначзјније је за школу, да се свако заражено дете што пре од школе искључи, јер ће се само тим начином моћи стати на пут зарази, да се не рашири међу школском децом. Но колико је од замашности то искључивање заражене деце, толико је исто значајно и то, да ни здрава деца не похађају школу. ако на њихову дому болује ма ко од какве заразне болести. Заразне болести имају свака своје бациле, своје живе клице, које се налазе у болесникову стану и у постељи и по намештају и по свима ствариаа у болесннчкој соби. У болесндчку собу улазе и здрави и додирују рукама, ногама или оделом својим разне предмете и ствари, а често се и рукују и љубе са болесником. По тим стварима се обично налазе заразне клице од болести и онда није никакво чудо, ако и здрави могу да изнесу — често и поред највеће пажње — болест из болесничке собе и шире је даље међу здравим светом.

Да би г. учитељи дошли на чистину са овнм питањима о заражљивости и преношењу заразних болести међу школском децом, ја ћу овде изнети прегледну таблицу, по којој ће се г. г. учитељи моћи равнати, ако им се која било заразна болест јави међу школском децом. Забрањен је долазак у школу: 1. ученику , који је оболео од великих богиња, колере, диФтерије, мраса, скрлетине, хрипавца кашља, тиФуса (врућице), трахоме, срдобоље, овчијих богиња, мумпса (запаљења пљувачних жлезда) и рубеоле (црвени). 2. свима здравим ученицима, ако је у њиховој кући ко оболео од: великих богиња, колере, скрлетине и мраса. Ако је ко у кући оболео од врућице, диФтерије или срдобоље може лекар допусгити здравима, да похађају школу, ако се болесник може у стану добро и потпуно одвојити (изоловати). Код кашља хрипавца и мраса могу се пустити у школу само она здрава деца, која су те болести већ прекужила али су прешла 12 година. Код осталих заразних болести могу здрави ученици ићи у школу. Од великог значаја је још за учитеље и школу и то питање, кад су болесни оздравили и кад им се сме допустити, да могу поћи у школу а да нису више оаасни за остале здраве ученике. У том погледу морамо оделити болеснике од здравих укућана. Укућани се могу пустити у школу одмах чим прође доба контумаца а то је оно време, што је потребио да протекне од оног дана, када су заразне клице ушле успешно у дете. до оног дана, када заразна болест избије на детету. Утврђено је, да зараза не може одмах да избије на човеку, него јо.ј треба неко време док се не појави. Тај је рок код сваке заразе друкчији. На пример код скрлетине је око 8 дана, код мраса око 14 дана, код великих богиња око три недеље дана. Ако је болесник одмах пренесен у болницу и стан потпуно дезинФициран, ослобођен од кужних клица — онда здрави укућани могу поћи у школу одмах, чим прође