Школски гласник

Стр . 17 2. евојчх „оригиналних" филозофских и педагошких система, не пратећи модерну науку ни толико, да би могли ма издалека увидети принцип ирагматизма, ког је наш аутор, Др. Перовић таколепо открио у Доситејевој педагогији Јест, принцип нрагматизма нашје Доситеј изрекао и делом доказао још пре сто година, а данас то начсло тек сада у педагогију увађају Американци : Др. Дуи и Др. Ројс, па филозофи : Џемс, Шилер, Поинкаре и др. Дело Др. Перовића вредно је прочитати, а особито за оне, који се искључиво баве Доситијадом. Ово се може набавити у пиеца, који је сада нроФ. срп. гимназије у Солуну (Турска). С наше учитељске етране нек је срдачна хвала Др. Перовићу, што је једног од најкултурнијих евронских народа заинтересовао за нашег досад највећег народног учител>а и педагога — Доситија Обрадовића. Др. Паја Р. Радосављеви-ћ.

Б Е Л Е Ш К Е. Испити у српским основним школама у Новом Саду, би 1И су одређени за 21. јуни о. г. и остале дане но пошто се у вароши појавила вратобоља међу децом, усљед наредбе варошког магистрата, а но решењу месног учитељског збора одржани су у петак и у суботу 11. и 12. о. м. у свима школама. Школска година завршена је благодарењем које је одржано 15. јуна о. г. „Српски учитељски конвикт у Новом Саду' цримио је у мају т. г. од Фабричке српске православне црквене опћинеу Темишвару нриход од таса о Ђурђеву-дне 7 К 30 потура. — Од М и л у т и н а С т о ј а д и н о в и ћ а, намесника манаетира Јаека 20 К чланарине. Од Радивоја Тонолца, учитеља у Сиригу 2 К уписнине у чланетво и 18 К чланарине. Од Ћире Недељкова, велеиоседника у Сиригу 20 К чланарине. — Од М о ј е (Б о ј е) Маркова, поседника у Сиригу 20 К чланарине. На свима овим прилозима захваљује У п р а в а. Учитељски збор у архидијвцези, одржао је 1. (14.) јуна о. г. у Митровици евоју редовну седницу, коју је сазвао Милан Манојловић, епархијски школски реФерент, на основу решења архидијецезалног школског одбора. На дневном су реду била: четири практичва предавања и наставни план за срнеке автономне школе у Хрватској и Славонији.

Вр. 10.

Преглед школа. Државни надз >рник за бачку жупанију Ј Фараго прегледао је наетаву у сентомашким српеким школама и повољно се изразио о постигнутом успеху и учитељском раду. Двчји певачни збор основао је сентомашки учитељ Миладин Туторов. Велики труд што је уложио у тај рад уродио хвале вредним успехом. Читуља. Наставнички збор српске више девојачке школе нанчевачке дубоко ожалошћен јавља да му је врсна чланица Отилија Мајински после кратког али тешког боловања 21. маја (3. јунија) у 30 год. живота а 8. години наетавничког рада Богу душу предала. Тело непрежаљене покојнице опојано је 22. маја (4. јуна) по подне у Панчеву а по том је пренето у родно јој место, Велику Кикинду Лака јој црна земља, и вечна јој успомена! Запалили српску школу „Вардар" јавља, да су бугараши у Крушеву ушли ноћу у тамошњу ерпску основну школу па је посувши је гасом, запалили. Ни школа, која је врло лепа двоспратна зграда, ни школске ствари нису се могли спаети од пожара. Штета је била велика, јер је само школских ствари изгорело за преко хиљаду динара. Напад на српску школу, Из Кукуша „Шк. Рад." јављају, да еу бугараши недавно, кад у тамошњој српској школи никог није било, напали на исту и то одма по ручку. Прво су на доњем боју школе извукли гвоздене шипке са канцеларијеког нрозора, ушли унутра, па разбивши орман извукли све књиге и поцепали велике школске мапе. Чак и једно нразно стакло од мастила нису оставили на миру. Одатле обију поклопац од басамака које воде на горњи спрат, те ушав у учионице све што год нађоше полупаше. При разбијању стакленог астала и обијања капка на басамацама, биће да су се и обранили јер и на орману и по ноду бејаше трагова од крви. Иетог дана пред вече напали су поново на школу, но код прве лупе на капији, дочека их управитељ школе, који сад- ту бејаше и бугарски се јунаци куд који разбегоше. Управитељ школејесве ово нријавио надлежној власти. Српска школа у Турни. Управни одбор српске православне школске општине у Турни Северину, после двадесетнетогодишњега истрајнога рада успео је, да ове године приступи подизању срнскога школскога дома за васпитање евоје младежи на материнском језику. У Турни живи неколико стотина ерпских породица из свију на-

ШКОДСКИ РЈ1АСНИК