Школски гласник

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 173,

ших крајева. Да би се омогућио патриотеки успех те једине српске школе на страни, која се бори, да очува народни језик и писменоет у мору туђинттине, школски управни одбор обраћа се молбом за потпору свих добрих Срба, који милују род свој, да га у томе предузећу помогну прилозима колико ко може. Имена приложеника публиковаће се и на зачељу школскога дома узидати.

Лозкб нз вршшиу. Дао сам у штампу и до 15. маја ове године ће изићи ,

израђена по најбољим страним методичким делима а црема најновијим резултатима педагошке науке. Држим да треба ову књигу да набави свака школа и сваки учитељ. Ова методика износи 10 штампаних табака и стаје 2 дин. комад. Претплата се шаље писцу, Смиљанићева улица бр. 35. Скупљачи који скупе и пошљу претплату за 5 претолатника добијају једну књигу на дар. Поруџбине без новаца не вреде. С поштовањем ЈУ1их. ЈУ1. Станојеви^ учитељ, Београд. 1. Шта је историја. Задатак и значај њен као васкитног предмета. 1. Појам о историји и причи. Општа и посебна историја. 2. Претходна знања. (Пропедевтика иеторије). 3. Задатак васпитања. 4. Историја у служби његовој. II. Историја методихе овога предмета. Јевреји, Грци и Римљани. Средњи век. Словени. Хуманисте. РеФормација. Коменски. Лок. Филантропи. Русо. Базедов. Салцман, Долц. Новије доба. Песталоци. Хербарт. Рајн—Цилерова школа. Дерп®елд. Најновији захтеви дидактике о истор. настави. III. Важност и значај историске наставе за наш национални живот. 1. Социјални, морални, религиски, национални интереси и развитак њихов. 2. Развијање осећања дужности према краљу, земљи и народу. 3. Културна историја. 4. Историја за практични живот.

IV. Избор наставног градива. Место историје у досадашњем плану и програму. Приче и бајке и њихова важност. Како би требало удесити план и програм истор. наставе у четвороразредној а како у шесторазредној школи. V. Методи историјске наставе и веза историје с осталим наставним иредметима. 1. Општи појмови. 2. ЕтнограФСки и синхронистички метод; хронолошки и прогресивни метод; ретроспективни метод; метод ХербарТцилерове школе; регресивни метод ; метод груписања ; компаративни метод; метод концентричних кругова; метод календарски или наслон истор. наставе на поједине дане згодне за подсећање. 3. Веза историје с геогра®ијом, црквеном историјом и др. мредметима. VI. Оорада наставног градива. 1. Методска и програмска јединица. 2. Обрада методске јединице. 3. Рашчлањавање градива. Етичко СЈђење. 4. Истинитост и објективност у иеторији. 5. БиограФија и њихова обрада. 6. Очигледност у историјској настави. 7. Коришћење у историјским изворима. 8. Важност нар. традиција и до које мере се оне употребљавају. 9. Употреба карте приликом предавања. 10. Какве треба да су историјске карте и атласи. 11. Предмети (истор.) као згодно средство за очиглед. представљање. 12. Кад и како треба акроаматички метод употребљавати. 13. Како треба развојни метод уиотребљавати. 14. Прагматична обрада. 15. Како се памћење олакшава. 16. Поређење и обухватање у предавањима. 17. Иримена. 18. Понављање. 19. Наставае радње приликом истор. наетаве о завичај у. 20. Наставни поступак при обради културно ист. елемената. 21. Уџбеници и њихова употреба. 22. Историјска читанка. 23. Главне мане које се опажају код нас при предавању историје; главне тешкоће, које се дешавају при извођењу ове наставе и како да се отклоне. 24 : Какву улогу играју школска табла и креда при овој настави. 25. Принрема учитељева за предавање. VII. Литература. А) Домаћа. Б) Страна. VIII. Регистар.