Школски гласник, 01. 06. 1909., стр. 17

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 173,

ших крајева. Да би се омогућио патриотеки успех те једине српске школе на страни, која се бори, да очува народни језик и писменоет у мору туђинттине, школски управни одбор обраћа се молбом за потпору свих добрих Срба, који милују род свој, да га у томе предузећу помогну прилозима колико ко може. Имена приложеника публиковаће се и на зачељу школскога дома узидати.

Лозкб нз вршшиу. Дао сам у штампу и до 15. маја ове године ће изићи ,

израђена по најбољим страним методичким делима а црема најновијим резултатима педагошке науке. Држим да треба ову књигу да набави свака школа и сваки учитељ. Ова методика износи 10 штампаних табака и стаје 2 дин. комад. Претплата се шаље писцу, Смиљанићева улица бр. 35. Скупљачи који скупе и пошљу претплату за 5 претолатника добијају једну књигу на дар. Поруџбине без новаца не вреде. С поштовањем ЈУ1их. ЈУ1. Станојеви^ учитељ, Београд. 1. Шта је историја. Задатак и значај њен као васкитног предмета. 1. Појам о историји и причи. Општа и посебна историја. 2. Претходна знања. (Пропедевтика иеторије). 3. Задатак васпитања. 4. Историја у служби његовој. II. Историја методихе овога предмета. Јевреји, Грци и Римљани. Средњи век. Словени. Хуманисте. РеФормација. Коменски. Лок. Филантропи. Русо. Базедов. Салцман, Долц. Новије доба. Песталоци. Хербарт. Рајн—Цилерова школа. Дерп®елд. Најновији захтеви дидактике о истор. настави. III. Важност и значај историске наставе за наш национални живот. 1. Социјални, морални, религиски, национални интереси и развитак њихов. 2. Развијање осећања дужности према краљу, земљи и народу. 3. Културна историја. 4. Историја за практични живот.

IV. Избор наставног градива. Место историје у досадашњем плану и програму. Приче и бајке и њихова важност. Како би требало удесити план и програм истор. наставе у четвороразредној а како у шесторазредној школи. V. Методи историјске наставе и веза историје с осталим наставним иредметима. 1. Општи појмови. 2. ЕтнограФСки и синхронистички метод; хронолошки и прогресивни метод; ретроспективни метод; метод ХербарТцилерове школе; регресивни метод ; метод груписања ; компаративни метод; метод концентричних кругова; метод календарски или наслон истор. наставе на поједине дане згодне за подсећање. 3. Веза историје с геогра®ијом, црквеном историјом и др. мредметима. VI. Оорада наставног градива. 1. Методска и програмска јединица. 2. Обрада методске јединице. 3. Рашчлањавање градива. Етичко СЈђење. 4. Истинитост и објективност у иеторији. 5. БиограФија и њихова обрада. 6. Очигледност у историјској настави. 7. Коришћење у историјским изворима. 8. Важност нар. традиција и до које мере се оне употребљавају. 9. Употреба карте приликом предавања. 10. Какве треба да су историјске карте и атласи. 11. Предмети (истор.) као згодно средство за очиглед. представљање. 12. Кад и како треба акроаматички метод употребљавати. 13. Како треба развојни метод уиотребљавати. 14. Прагматична обрада. 15. Како се памћење олакшава. 16. Поређење и обухватање у предавањима. 17. Иримена. 18. Понављање. 19. Наставае радње приликом истор. наетаве о завичај у. 20. Наставни поступак при обради културно ист. елемената. 21. Уџбеници и њихова употреба. 22. Историјска читанка. 23. Главне мане које се опажају код нас при предавању историје; главне тешкоће, које се дешавају при извођењу ове наставе и како да се отклоне. 24 : Какву улогу играју школска табла и креда при овој настави. 25. Принрема учитељева за предавање. VII. Литература. А) Домаћа. Б) Страна. VIII. Регистар.