Школски гласник

Стр. 160.

ШКОДСКИ ГЈГАСНИК

Бр. 10.

учитељ иноверац на наше школе. ако се учитељство нојачке дужности ослободи. Ако би држава стала на то становиште не обзирући се на закон, на пут јој не можемо стати, јер јој прилике даје зато и сам закон, тј.: наша Школска Уредба. Но чује се и овакав приговор против ослобађања учитељства од појања. (Приговор једног угледног члана наше шк. власти.) Бојати се треба да ако се наше учитељство ослободи појања, да ће онда наше опћине радије бирати оног државног учитеља, који има оспособљење из појања, него нашег, који за то нема. Ово је тек да се нешто каже. Треба знати, да у државној препарандији стиче оспособљење само онај који хоће. Даље, учитељ са државном дипломом може бити изабран, ако полаже испит разлике. Па ако хоће да бира народ таквог учитеља ми му не можемо на пут стати. Но ако би се наше учитељство и ослободило појачке дужности, то не зеачи да се у препарандији не би више предавало цркв. појање. Боже сачувај! Учили би приправници и на даље цркв. појање (у колико би било потребно за обучавање шк. деце.) Који би хтео, могао би стећи и оспособљење за цркв. појца, алга приморати некога, да мора стећи оепособљење, то би се укинуло. Иа верујте, да би и ти веро исповедни учитељи — ако би им време и Физична снага допустила — уз награду појали у цркви, као и они државни учитељи. Али обвезати кога то се не сме допустити. Изнео сам Факта, која сам чуо од противника овог покрета, да сам више што шта чу , ја би све то и изнео и побијао. Но сад пређимо на мишљење јавног гласила, пређимо на мишљење наше јавности, па и на мпшљење наших автономних власти о овом покрету. Сва наша гласила (Слога Застава итд.), више власти (чланови анкете, сама анкета, чланови Шк. Савета) тога су мишљења, да је овај покрет праведан и оправдан, али да тај иокрет није сувремен. И сада као на збору у Ри/јицп устајем и велим да је ово иитање најсувременије. На ову моју тврдњу ево доказа и разјашњења: 1910. год. треба да се уреди ко-

начно наше учитељско стање. Ја верујем да је за то уређење потребна велика свота новаца. Хвала Богу материјално смо обезбеђени, те ћемо моћи подмирити сав трошак око уређења наших школа. Пошто знамо, да будућност нашег народа зависи од његових школа, то полажимо сво тежиште на њихово коначно уређење. Оставимо за сад уређење свих осталих потреба т »ибрепво, те уредимо наше школе и стање нашега учитељства, Немојмо крпарити. Из искуства знамо, да никада нисмо нешто у једанпут довршили, него смо увек крпили, те нам је зато и цео нагп автономни живот једно велико крпарење. У нашој митрополији има око 180 — 200 опћина са вероисповеднвм школама. Од ових многе очекују припомоћи По чувењу за уређење наших осн. школа потребна би била свота од 100.000 Фор. Толика свота већ је сакупљена. Сад настаје питање колика би свота била потребна за уређење појачке дужности. Од 200 опћина скоро 20 опћина плаћају појце, 30 опћина могле би из својих средстава плаћати појце, осталих 150 опћина требале би добијати припомоћи за плаћање појца. Рецимо да појац добија годишње 100 Фор., на 150 опћина потребна би била свота од 15.000 Фор. Кад се жртвују 100.000 Фор. могу се жртвовати и 15 х. Фор. Ово је тако малена свота, да ради тога смело оповргавам ону тврдњу, да је овај иокрет несувремен. Но рецимо да се за сад немогу набавити тих 15 х. ф .. учитељство ће и тада бити обазриво те ће причекати једно 2 — 3 год. док се не набави та потребна свота. Али том приликом нека се изрече да је учитељство дужно нојати до 1912. год. а од те године коначно се ослобађа те дужности. Тиме би се удовољило учитељству, вишој власти, народу а и онима, који се боје да неће бити потребних појаца. У току 3 године могу се на стотине образовати појци. Око образовања појаца наравно да би требало свештенство да се потруди, а верујте да би у овом и учитељство свештенству било при руци. А у најкрајњем слу-