Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

чају ено манастира па нека се постарају око образовања појаца. На овај начин обучавала би се младеж са најлепшим гласовима, те би и народ радије ишао у нркву, јер би слушао своју дечицу како величају име Божје, а не би био приморан, да слуша свога учу са раздераним грлом и Бог зна каквим гласом, Но можда ће неко ово приметити: Та у нашој автономији има 600 — 700 опћина, И оних 400 опћина треба да добијају прииомоћи, јер није праведно да се са њима маћијски постуиа. На ову примедбу оволико : Ових 150—200 опћина издржавају своју школу из својих средетава, оне друге опћине имају већином комуналне или државне школе, Опћиее са вероисповедним школама жртвују десетороструко него остале опћине, па сваки иоле разборитији човек морао би увидети, да је једино нра ведно само опћинама са вероиепов, школама дати припомоћи за појца, а осталима не. Та и досад нису тих 400 опћина уживали припомоћ, па су зато ипаж постојале а постојаће и на даље. Па ако и поред свег овога хоћемо да и н.има олакшамо, олакшајмо им на овај начин: Мишљење је неких чланова автономних власти, да се учитељство не ослободи појања већ сваки учитељ да се награди са 200 К преко основее плате. Замислите за ову награду било би годишње 60—70 х. ф . а за појање не би било 15 х. ф. Ми нећемо да продамо за годишњих 200 К своје уверење, свој углед, свој живот и будућност, већ хоћемо да се те дужности ослободимо; те зато желимо да из те своте, намењене на куповање учитеља, добију и оне опћине нојачку припомоћ, које немају вероисповедних школа. Мислим да сам изнео сва она Факта, која говоре рго и сопћ'а оелобађања појачке дужности, Из оваковвх Факага, мора сваки иоле разборитији и непристрастан човек доћи до тог закључка, да је учитељство у праву са својим захтевима, и да се оно мора ослободити ове намет-дужности, Оволико сам имао да одговорим оним конзервативцима, да одговорим оном који се сакрио под шифром Пујиног ратара из Риђице и оволико сам могао расветлити цело

стање овог покрета Зато они који су иозвани да реше ово иитање непа не буду конзервативни и аристрасни, ве& нека га реше опако, како би народу било добро, нама ираво, а Вогу драго.

Научна о деорална филозофија. Вепе ДОогтб. Превео е Француског ЖИЗОЈИК РакоВИћ, учитељ — Торња. ОДЕЉАК III. Предмет математских наука При испитивању посебних наука природно је да почнемо са математскима. Ово су пет главвих матем. наука: 1. алгебра; 2. аритметика; 3. геометрија (од које је тригонометрија само једна грана); 4. механика; 5. математичка астрономија. Последње стоје на прелазу од математских ка Физичнима. На теориским њиховим основкма почивају две главне вештине: грађевинарска и бродарска. Узмимо мало из блвже сваку од ових наука и истраЖујмо прави њихов предмет. Алгебра је најапстрактнија, јер она изналази величине у њиховим најаострактнијим облвцима, а то су писмена која те величиее ериказују. Аритметика проучава величине помоћу конкретнијих знакова : алгебраје поставила најапстрактније обрасце а аритметика њихове бројне примене. Геометрија, још конкретнија, изучава просторне величине. Појму броја —- јединог предмета алгебре и аритметике — додаје она и појам простора. ну, изучавајући просторне предмете, геометрија апстрахује њихово кретање. Увађањем конкретнијег овог појма кретања ствара се механика, наука о кретању тела у опће, и астрономија, наука о кретању еа посе небеских тела. Због уношења појма кретања оне се морају обазирати и на нов појам: трајање, пошто кретање бива у времену. Предмет изучавања математских наука свађа се на ова 4 појма: број, простор, кретање и трајање. Да видимо, шта је суштина самих ових