Школски гласник

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 185.

своје становиште, јер се у једноставнијем облику исто тако снроводи конституисање и по нашим срееким зборовима. Но кад је ово наше становиште наишло на противно мишљење у управном одбору ст. бечејског среског збора, наш је срески збор пристао> према напред утврђеном споразуму између епархшкол надзорника госп. К. Миловановића и зам. председника овог среског збора Ђ. Михајловића, да се по жељи ст. бечејског управног одбора, прва заједничка седница изведе под руковођењем тог управног одбора и њиховог председника и тек на крају те седнице, да се спроведе конститујисање и избор часништва за рад заједничких седница у идућим годинама, јер би се за ове заједничке седнице имао израдити и засебан пословник па и нацрт рада и подела послова. Као доказ томе подносимо овде приложен заиисник управног одбора новосадског среског збора од 11. (24.) септ. 1908. год. бр. 14.*) Према свему томе јасно је, да је становиште овог срееког збора тачно и правилно, а с погледом на просветну сврху коју би такав заједнички учитељски рад имао да изводи, само је тачно и правилно становиште услов за позитиван успех. У корист таког корисног и напредпог рада овај збор и стоји на таком слободоумном становишту и надао се и нада се, да су прошла она времена, када се за љубав званичности превиђале све добробити, које се иостизавају удружењем нроеветних радних снага, и кад им се ускраћивало да се чак и у значајну корист народног нросветног напретка, смеју слободно и самостално кретати у св ме раду. А да би овакав заједнички рад учитеља био од знатне користи по унапј.еђење народне просвећености, слободни смо навести, да ми нисмо замишљали ове заједничке зборове, као оФицијелне шаблонски обављене дужности, него смо их замишљали и замишљамо, као средишта културног рада у корист народа. Ми смо тога уверења, да би у току времена задобили и осим учитељских кругова образоване чланове нашег народа, да суделују и активно номажу овај наш рад, јер и ако је рад учитељев у ужем свом циљу, рад у школској настави, шири циљ учитељева рада је просвет.аа служба не само месту и срезу, него и целом народу и отаџбини, која данас више него икад треба у свему одрешит народ.

*) Види бр. 9. ,ЛНк. Гл." стр. 148. II зач. 11. ред

Сувремени је принцип у напредним западним друштвеним приликама, да приватна иницијатива има знатна удела у унапређењу и развитку народне просвете. У нас тога нема, али би тај видни недостатак могао попунити учитељски рад заједнички органнзован, а постављен на основ слободна и самостална рада у границама просветних потреба. У корист така рада ми и улажемо овде свој глас и молимо: Да се одобри сазив заједничке седнице сва три среска учитељска збора, а та седница да се одржи септембра или октобра месеца ове године у Новом Саду. Пошто нам је намера да већ у тој седници започнемо неки виднији рад, то је овај збор решио : Да узима на себе дужн )ст око приређивања једне мале изложбе учила, ако се ова заједничка седпица одобри. Но да би самосталност рада остала на оној исправној висани како такав рад заслужује, овај збор је слободан умолити да се вођење ове заједвичке седнице не повери искључиво управном одбору овог среза. него да се према ранијем етановишту овог среза то руковођење овако обави: Ону прву заједничку седницу да отвори епарх. шк. реа>ерент или у случају да није присутан, најстарији члан између три председника среских зборова. Поеле отварања да се обави конституисање овим начином : Заједничка седница изабраће себи нредседника, шест чланова упр вног одбора и потребне перовође. Кандидате за иредседника и чланове управног одбора бираће у овај мах сваки ерески збор у својој летњој, односно јесењој седници и то за председничку дужноет сваки збор по једног свог члана, а за одборску дужност сваки збор по два своја члана. Између три нредседничка кандидата једног би заједничка сдница изабрала за председника, а остала два кандидата ушла би у одбор. те би тако цео одбор имао девет чланова осим потребног броја перовођа, о чему би се могло споразумети на самом збору, н. пр. да из сваког среза буде шабран поједан члан за перовођу. Рад за ту прву заједничку седницу могао би се ограничити само на констлтујисање, на снрему рада за идућу годину и на реФбрате и тумачења појединих предмета на изложби учила, што би свакојако заузело више времена, јер би ее овај одбор постарао да се неки чланови овога