Школски гласник

Стр. 184.

ШКОДСКИ ГЛАСНИК

Бр 11.

Програм овог конгреса подељен је на 5 главних одсека, од којих сваки имаде своје иосебне иредседнике и иеровође. У првом одсеку — за испитивање деце — претресаће се: о способностима, манама, тежњама деце ; новим посматрањима, о методама, практичним закључцима, о важности разноврсних метода за одређивање душевне заморености, о трајању учења; о реду у коме треба да се предмети настављају, о почетку наставе обзиром на експерименталну психологи ју, о бојажљивости у деце итд. Други одсек обухваћа: 1.) генерална питања: васпитање у породици. У њему се међу осталима расправља о потреби обнародовања појмова о васпитању у нородици, о игри и слободном времену деце с обзиром на васпитне сврхе, о домаћој лектири о оделу с хигијенског гледигата. 2.) васпшање пре школског д ба Ту се го вори о одгајивању, оделу деце и игри која им развија сиособноити, инструктивним занимањима за децу. 3.) васпитање за време школског доба. Ту се води реч о добу, када дете треба да полази школу, о исниту, Факацији сходно разним пре^елима једне исте државе (испитивање медицинара), о васиитању ручним радом и естетичном васиитању. 4.) васнитање после школе. Тежи се да се деца и по свршетку школе васпитавају, због чега се овде расправља о методима и срествима таковог васпитања. Програм трећега одсека је: абнормална деца. У четвртом се износи разна дечја лектира и у петом разни списи. Ж. Раковић учитељ.

Учитељство. Иредставна новосадског среског учитељског збора за сазив заједничке седнице бачких среских зборова. Славни енарх. школ. одборе! Новосадски срески учитељски збор узео је на знање укидање решења тог славног одбора бр. 558. ех 1909. о одржању заједничке седнице среских зборова у Бачкој, но и покрај тог укинућа решио је, да поново умоли славни исти одбор за дозволу таке заједничке седнице, а у смислу становишта овог среског збора. Да би оправдали ову своју молбу,слободни смо навести ове чињенице: Као разлог укидању сазива заједничке седнице наводи се да је „настао спор између појединих срезова о избору председничке личности". Зборови који су то пи-

тање тако схватили, нису га схватили како тре ба. Новосадски срески збор није у том нитању стао на становиште да неку личност заступа него је стао на напредно начелно сгановиште, којеје данас сувремено у свију напредних учитељских удружења. Наиме : На становиште правилног конституисања, које је данас свугде први услов за уснешан рад, а код учитељских удружења се на то свугде тачно пази, јер само правилним конституисањем може се одговорити оној просветној задаћи, коју треба да изводе учитељска удружења као иросветна тела. Где год се иде за правилно сређеним радом, тамо нема ни спомена о неком половном или једностраном конституисању, него се свугде настоји да то буде изведено тачном иажњом, како тај чин то и заслужујс. За пример наводимо, данас најугледније и најмногобројније учитељско удружење: „Опште немачко учитељско удружење" које има сада преко 116.000 чланова. Још ири оснивању његову 1871. год. установљено је 4. §. његовог статута „да удружењем руководи централна управа, а ова се састоји из чланова заступника нојединих провинцијских учит. удружења, која ирипадају општем учитељском савезу. Ове чланове, бирају та провинцијска удружења по својој вољи." Према овоме, ми смо поступили сасвим правилно, кад смо предлагали засебан управни одбор за заједничке седнице и настојали, да у тај одбор уђу из сваког среског збора по два члана у тај управни одбор. Немачко учитељско удружење нрема својој необичној многобројности има одбор, који има значај главног одбора целог земаљског учитељског удружења, а сем тога има одбор који води послове. По најновијем статуту тога удружења од 1902. год., председници појединих подудружења морају бити чланови оног главног одбора. На таком становишту стојао је и овај збор, кад је заступао, да се из три иредседничка кандидата изабере један за председника, а остала двојица да буду сараденици тога одбора. Избор, пак, самог председника и одборника свугде се врши бирањем, негде јавним на самом покрајинском или заједничком екупу, а негде писменим као н. пр. у Швајцарској пре самог састанка. За сувременост и напредност свога становишта овај збор, дужан је био тражити примера тамо, где су прилике најсређеније и најбоље, а све да је гледао и на саму праксу која у наших среских зборова постоји, морао би у том правцу заузети исто ово