Школски гласник

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 183.

него је с њиме заједно и школа дошла у тај иоложај. Да би се до почетка 1910./11. школ. године кад наступа извођење поменутог Наст. Плана снремило све што би помогло да се постигне стваран успех који одговара захтевима означеним у номенутом Наст. Плану, учитељство овог среза држи, да је потребно ирема генералним тражбинама тог Наст. Плана израдити специјалан Наставни План за наставу у мађ. језику у нашим школама, уз то нриредити исцрпно градиво у оквиру тог специјалног нает. плана, и спремити потребне уџбенике за децу и помоћне књиге за учитеље. Да би учитељство дошло до тих потребних иомоћних средстава за свој рад, моли овај збор: Да високосл. Шк. Савет изда специјалии Наст. План за наставу у мађ. језику, уз то да изда исцрнно градиво у оквиру тог специјалног Наст. Плана и ириреди потребне уџбенике за децу и номоћне књиге за учитеље. Сав тај материјал да се затим изда појединим срескимили бар енарх. учит. зборовима, да га удесе нрема покрајинским нриликама рада и живота. Наше је уверење, да би тако сређен материјал једино зајемчио могућу једноликост у настави мађ. језика у свима нашим школама, а тиме уједно одговорио и захтевима Министар. Наставног Плана. Тиме иак што би га издала срп. највиша автономна школска власт, био би заштићен од приговора државних надзорних оргаиа, да у опште или у појединостима не одговара оним захтевима који су у геаералним одељцима држ. Нает. Плана истакнути. Таким ноступком би се уједно дошло најкраћим путем до тих потребних иомоћних средстава. Ако пак буде остављено појединим ерееким зборовима да сами израде такав специјални Наст. План, неће се моћи иостићи један од главних услова, а то је једноликост градива и иоступка, а то би могло дати повода приговорима који би довели у неповољан ноложај школе и учитељство. Из седнице новосадског среског учитељског збора, одржане С високим поштовањем У Нов. Саду, 1. (14.) апр. 1909. Душан Ружић Ђока Михзјловаћ деровођа. зам. предеедник.

Двојаке учитељске шноле у Галицији. „Ре<1а&. КохМесИ" гшшу: „Као што у нас и у свима заиадним земљама учитељство и н^апредне политичке и социјалне странке иду за тим, да би учитељство народних школа било што нотпуније образовано, тако исто тежи за тим већ од много година и организација учитеља у Галицвји. Земаљска скупштина пољских учитеља у Галицији, одржана у Лавову 1907. год. усвојила је резолуцију, која тражи „да се учитељске школе реФормишу у народном духу а у корист темељнијег образовања учитељских кандидата". Збор нроФесора педагогике у Г^лицији изјавио је тада. да би требало учитељске школе проширити на нет година, а та иета година била би одређена за што опширније педагошко стручно образовање и за школску праксу, нрве четири године спремали би се учитељи у темељнијем опћемобразовању, него што је то данас. А како је < абор одговорио тим тражбинама"? Известилац саборски др. Бобрзински (садашњи земаљски управник), у извештају своме није се ни мало осврнуо на захтеве учитгљске На резолуцију проФесорског збора изјавиоје: „Појмљиво је да проФесори учитељских завода унознавши недостатке у образовању својих ђака траже, да се прошири и јаче учврсти образовање учитељских кандидата, али управа школства мора рачунати и са другим чињеницама. Земља данас не може усвојнти жеље народног учитељства. Жеља што се односи на нобољшање материјалног ноложаја, јак > би се иовисила кад би се усвојило нродужење учења." Наиротив, усвојено је да се учитељске школе у Галицији реФормишу тако, да буде две категорије школа: једне ће спремати учитеље за варошке школе, а друге за сеоске. У овима би главни предмети били природне науке, економија и ратарство, у онима цртање, Физика и немачки језик. Један иољеки педагошки лист, вели на ово: „Док се у културним земљама иде за тим да народне школе имају доета обилато спремних учитеља и учитеља недагога, у нас су измислили новину чисто галицијску, да буде двојаких учитеља учитеља сељака за села и учитеља механичара и германизатора за вароши". Међународни конгрес породичног васпитања. Трећи међународни конгрес породичног васнитања одржаће се у седишту Белгије концем августа месеца 1910. године.