Школски гласник

Стр. 182.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 11.

Највиша је власт за више школе у Прусксј министарство иросвете. Сем овога постоје провингралне школске колегије, којима је седиште у 12 ировинцијалних градова и које учеетвују у надзору и управи виших школа. У овим колегијама, у којима нредседавају виши председници дотичних провинција, члавови су сем саветеика за духовне, правничке и благајничке послове још и по 2 провинцијална школска саветника, два практична школска човека. Ове власти не само да се старају за имовво стање и рачуноводство школско него је и педагошка управа у њиховим рукама, јер им је дужност да испитују школска правила и уџбенике, да воде надзор над школама и да се старају о уређењу исиита. Нровирцијалне школеке колегије су посебне властл између школа и самога министарсгва. У гр дским гимназијама ностоје, сем тнга, још и месне управе, којима није заднтак настава него само спољне потребе и попуњавање упражњених директорских и учитељских места, у чему и држава има нрава, ако помаже школе у издржању али за то има, у свакоме случају, право да потврђује избор. Религиозну наставу проверавају у року од 4 б година генерални супер-интенданти односно католички еиископи, али немају права да самостално издају наређења. Пруска је имала 1899. године 282 гимназије и 52 прогимназије (на 348437 кш 2 ), у којима је било 83.337 ученика. На овим школама радило је 4506 наставних снага, у које нису урачунати свештеници, хонорарни учитељи и приправници. Наставници су управитељи школски, директори, научни учитељи, елементарни и технички учитељи и научни помоћници учитеља. Научни стални учитељи имају титулу виших учитеља, од којих се Уз наименује за проФесоре. Они имају почетну плату од 2100 марака, која се сваке 3 године повећава са 300 марака те достиже суму од 4500 марака за 27 година службовања. Поред тога добива половина сталних учитеља на потпуним гимназијама и једна четвртина на прогимназијама стални додатак од 900 марака, који се урачунава за пензију и осим тога добивају сви додатак на стан, који се од-

ређује по величини месга, где живе Пензија учитеља и старање за њихове породице уређено је исто онако као и код учитеља народних школа. Право на наставничко место у вишим школама добива кандидат после положеног исиита пред научном испитном комисијом, које за поједине области постоје у Кенигс бергу, Берлину, Грајсвалду, Бреслави, Халу, Килу, Гстингену, Минстру, Марбургу и Вону. Сведоџбе, које издају ове комисвје, или су за више учитеље или за учитеље. У ирвоме случају тражи се од кандидата, да сем опште образованости има подобност, да два научпа предмета предаје у свима разредима а друга два у средњим разредима. За учитељско место довољна је подобност предавања из три предмета у средњим разредима и изједног иредметау нижим разредима. Сваки кандидат има претходно да проведе две године као ириправник, и то прву годину у гимназијалном семинару, којих у Пруској има данас до 40, где се кандидати упознаду с оиштим педагошким задацима и с методиком појединвх наставних предмеЈа; другу пак годипу, тако звану пробну годину, проведе кандидат у гимвазији, где има да самосталним радом докаже и своју спрему за наставни позив. (Наставиће ее).

Школа и настава. Представка новосадског среског учитељског збора, за израду специјалне наставне основе за мађарски језик, премадржавном наетавном плану за немађарске школе. Високосл. Шк. Савете! Потписани срески учит. збор слободан је поднети ову своју учтиву молбу: Новом Наставном основом за мађар. језик, изданом од висок. кр. Угар. Минист. просвете за немађарсне школе у Угарској, измењује се из основа правац наставе у мађ. језику како у погледу распореда градива по времену, тако и у погледу методском. Ово обоје је од битна утицаја на ток школске наставе у опште, а како је у вези са строгим законским одредбама у корисг самог извођења те наставе ; то не само да је учител. лично стао пред тај озбиљни ноложај,