Школски гласник
Бр. 11.
ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК
Стр. 181.
ства, којим се говор служи у изразима, с највећом јасношћу далеко иластичаија и непосредно разумљивија него ма у коме новијем језику." Још је овде главно, да ученик учи да појми, читајући римске класике, иеториску везу нашег васколиког образовања у религији, вештини и науци јер је све ово прво ионикло на земљишту римскога старога векр. С тога дакле, апстрахујући практичке разлоге, ваља почети с латинским језиком али грчки језик мора одмах доћи јер је на грчкој култури осг'ована римска. Са својим узоритим делима у нојезији и философији грчки је језик нарочито позван, да шири и унапређује идеалну сграну духовнога образовања, које се очекује од гимвазије. Поред овога наравно да пе сме изостати ревносно неговање матерњег језика и темељито увођење у њену литературу чему најбоље служи штудија старих језика. Одговарајући захтевима нашега доба поклоњена је дотична пажња математици и природним наукама, које сразмерно по броју часова одговарају филолошко-историским предметима. Али су, свакако, као што то изводи пр ф . Паулзен, хуманистички предмсти, у које се сем именованих у ширем смислу урачунавају још религија, историја и Француски језик, који стоје са човечјим моралним задатцима живота у тешњој вези него математика и природне науке. С тога се хуманистичким предметима и даје прво место у настави а гимназије су и иозване, да их негују и чувају. 1.) Гимназија у Пруској. Наставни план пруске гимназије уређен је према распису од 1892 :
П РЕДМЕТИ
VI
V
IV
шв
П1А МВ
IIА
1В
1 А
Веронаука
3
2
2
2
2
2
2
2
Немачки
4
3
3
2
2
3
3
3
3
Латински
8
8
7
7
7
7
7
7
7
Грчки
—
—
—
6
6
6
6
6
6
Француски
—
—
4
3
3
3
2
2
2
Иоторија
! 2
2
2
2
2
2
| Ч
3
3
ГеограФија
1 "
2
1
1
1
)
Математика
4
4
4
3
3
4
4
4
4
Природне науке
2
2
2
2
2
2
2
2
2
Ниеање
2
а
—
—
—
—
—
—
—
Цртање
■—
2
2
2
2
—
—■
—
—
Свега недељно
25
25
| 00 | О*,
30
30
30
29
29
29
У часове немачког језика за сексту и квинту урачунат је по један час за историско причање. Поред ових наставних часона добивају још сви разреди по 3 часа вежбања а секста и кзинта и по 2 часа певања, које је. као хорско певање. обавезно за ученике свих разреда који имају дара за ту вештину. Још је допуштено, да ученици, почевши од секунде, могу имати даље образовање у цртању и најзад се у три највиша разреда може учити ивглески и јеврејски језик по избору, само се не допушта учење оба језика. У градовима, где не постоје други виши заводи поред гимназије или прогимназије, доиуштено је оним ученицима, који после ниже секунде желе да оставе школу, да могу учити ин глески језик у место грчкога. Ученици се примају у најнижи разред носле навршене 9. године; а за прииремна знања тражи се оно, што се у доброј народној школи научи за прве три године, дакле: лакоћу у читању и писању немачким и латинским писменима, познавање врста речи и правописа; иоузданост у рачунању с 4 основне рачунске радње у кругу бројева од 1 —1000, и мало знања из свет-ога писма. На многим местима имају више школе у Пруској своје сопствене троразредне народне школе. Школска се година рачуна од Васкрса до Васкрса, школски одмор не сме изнети више од 10 г / 2 недеља у години али још није постигнуто јединство у овом питању у свима нровинцијама. Свака школа издаје свој годишњи извештај, у коме је обично и нека научна расправа. Школарина је годишње за краљевске гимназије 120 марака, за ирогимназије 100 марака а на градским школама је или већа или мања. На крају школске го,дине постоји од 1892, године у нижој секунли завршпи испит, који одлучује о повластици за једногодишњу добровољачку војену службу и о прелазу у вишу секунду. Овај се испит држи пред краљев ским комесаром као и испит зрелости на крају више приме (IX. разреда), а при завршном испиту може бити и директор наименован за краљевског комесара. Завршни испит може се само једанпут обновити а испит зрелости може и два пута.