Школски гласник

Стр. 1-86.

збора сиреме за извеиггаче на изложби осталим нрисутним члановима. Овим држимо да смо доста тачно ириказали тежњу овог збора у корист сређенија и иозитивнија заједничка учитељска рада и слободни смо се надати, да ће славни еиархијски школски одбор молби нашој изаћи на сусрет, Из седнице новосадског среског учит. збора одржане С високим поштовањем У Нов. Саду, 1. (14.) априла 1909. Душан Ружић Ђока Михајловић перовС'ђа. заи. предеедник Првдставка новосадског среског учитељсног збора за ослобођење учитељства од појачке дужности. Високославни Школски Савете! У седници зборској од 1. (14.) априла о. г. расправљао је овај учитељски срез о учитељевој појачкој дужности у цркви. По свестрано исцрпеној расправи у овом питању, збор је са 55 гласова против 3 гласа усвојио овај одборски предлог за одлуку: ..Збор овај разликује духовну службу Богу и вери и материјалну службу верској заједници. И оној духовној елужби божјој и вери, као њеном извору служи и служиће одано и у томе ће свом душом настојати да упути и новерену му омладину, али против ове материјалне службе појања у цркви — ограђује се и тр' жи да се она скине са учитељства, јер је она на штету просветне елужбе, којаје саставни и донуњујући део службе Богу и вери. Учитељство овог среза стаје у том питању на етичко становиште и надч се, да ће и сви позвани Фактори увидети оправданост тога становишта по значај данашње нросвете и васпитања и помоћи корист тих најважнијих потреба друштвених." Високи IIIкол. Савете ! У овом иитању иотписано учитељство је тога мишљења, да на страни учитељства стоје и говоре у корист његовог становишта и историјски и правни и педагошки и хигијенсхи моменат па и материјална корист народа. Високом Школ. Савету познато је да је по историјском развитку дужност појања само тако могла пасти у део учитељу, што тадашњи учитељ и није био у правом смислу учитељ него пре појац црквени, а тек кад му та дужност допусти, онда се могао бавити и наставом за коју

у ирви мах и није имао снреме, него само за иојачку дужност. Дугом праксом срасла је та но јачка дужност тако уз учитеља, да је и онда остала његова редовна дужност, кад је захтев напреднијег нросвећеног друштва у пуној мери означио некадашњем нојцу, као директну дужност васпитачки делокруг, а појачку дужносг систирао у другу индиректну линију рада. Већ сам овај процес промене изведен самим људским друштвом даје нам јасан појам о надмоћности васпитачког делокруга као веома важне културне задаће учитсљеве, уираво од пресудне вредности над појачком дужности. а тиме нас учитеље ставља у позитиван правни положај нрема тој дужности. Оваки развитак тога питања налазимо и у нашим автономним уредбама, јер док је учи тељ пре високог рескриптуалног уређења 1868. год. и Школ. Уредбе од 1872. г. био појац више него васпитач, поменуга автономна уређења, која су донета утицајем свега српског народа преко својих заотунника на цркв. нар. саборима од 1865. г. и 1870. г., нигде нису ни споменула у делокругу учитељска рада као обвезу појачку дужност, дочим су сву бригу и настојање положили да васпитачки рад учитељев ставе и одреде на ону висину, која је одговарала духу тадашњег напредног просветног доба у културнијих народа. Ова чињеница је од пресудног значаја у овом питању. И како се она већ у оно доба, ире тако рећи 40 година, оснивала на здравим погледима у педагошки значај учитељева рада, то је она у данашњем добу развитка педагогике на знанетвеност, добила тако одлучну вредност, да неоспорно обара све друге захтеве на учитељску интелектуалну моћ и тражи од њега да се посвети једино оној науци и раду за које се вишегодишњом својом спремом залагао, да као зрео члан друштва и свога народа принесе на жртвеник народне нросвете своје скромне услуге. Но за тачан и истрајан рад у овакој просветној служби, пре свега је важан услов темељно здравље у васнитача. Ради тога се и полаже захтев на учитељског приправника који ступа у учитељску школу, да је потпуно здрав телесно и душевно. Ради даљих здраветвених повољних нрилика полажу се све бољи и бољи хигијенски услови на школу и њен живот, а евакојако је у томе саставни део и здравље и живот самог васпитача, који је великим напором усљед данашњах све напреднијих захтева педагошких, изложен веома разним напорима који руше и телеено и