Школски гласник

Вр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНМК

Стр 187.

душевно његов организам. Код оваких прилика ираво је да се васпитач сачува бар од оних напора који не спадају у његов директан позив, а то тим ире, ако је напор ширих димензија и од јаког утицаја да наруши здравље учитељево, као што је то случај са појањем где се у опасвост доводе најплеменитнји органи као што су плућа, а усљед њихова поболевања долази у опасност и грло Са оваких недаћа наступа околност да учитељ долази у тежак положај лично, а док се тај положај његов или не поправи или смрћу не заврши, нижу се разне несређене прилике и по саму школу, наставу и васпитанике. Васпитаници се доводе још и у опасан положај да неиосредно опће са болесним васпитачем. Не може ее порећи да је ово једна неповољна чињеница по школу и наставу, а не може се порећи дапојачка дужностне носи собом велики проценат оваког неповољног хигијенског стања по васпитача. И кад се зна да учитељство и тамо где није изложено сво без разлике оваким напорима у споредној дужности, ипак већ самим својим васпитачким радом даје велики проценат нервних болесника, у коликоје тек наше српско учитељство изложено таким недаћама које дво струким напором обара своје здравље. У нас још нису тако повољно сређене прилике, да би и у овом правцу имали пред собом бар приближне статистичке податке, али кад би се то аналогно према податцима западних просвећенијих народа прибележило код нас, дошло бд се до веома поразних резултата. Педагогика као наука, рачуна данас са свима тим околностима и настоји да их уклони или ублажи, и ми сви који служимо њеним начелима дужни смо дајој у томе помогнемо. А дужни смо јој помоћи већ и стога, што њен сувремени дух иде за тим, да човечанству однегује што боље и савршеније нараштаје. Човечанство ништа не губи, ако место учитеља нека друга особа поје у цркви, али губи много ако му је један цео сталеж изложен опасном поб Јлевању и незаштићен од таких опасности које сваки час могу настунити. Ова се тврдња не може обарати разлогом, да су учитељи и пређашњих година вршили појачку дужност па није тих неповољних хигијенских околности било, јер у та времена није се у опште водило много рачуна о хигијенским нриликама, а све да се и водило и да се показало у знатно мањој мери та ких неповољних хигијенских односа, то би било

разумљиво, јер учитељи тада нису толико били ангажовани својим васпитачким радом, као што је то данас и као што ће то сваким даном бити све јаче Напослетку ћемо се дотаћи још и материјалне стране код овог питања. Учитељство је до сад бесплатно обављало појачку дужност, изузимајући неколико општина које су добровољно хтеле дати неки незнатан хонорар. У старија времена може се то и разумети и учитељ колико није био педагошки радник целим својим бићем, у толико је народу привређивао и појањем за ону награду коју је као учитељ добивао. Данас кад су прилике сасвим друкчије, учитељ као васпитач, као сувремени педагошки радник, целим евојим бићем и сваким нервом својим крваво зарађује ону наплату, која му се даје за тај његов тешки рад и сваки новчић који добија троструко је искупио знојем својим као онај раденик који риди најтеже техничке послове. У таким приликама није могуће тражити од учитеља, да он ван својег васаитачког напорног рада, врши неки други напоран неваспитачки рад и тојош бесплатно. Сувременост и човечност захтевају да се сваки рад хонорише. Према томе треба да се хонорира и учитељево појање у цркви. Но може ли се изаћи пред просвећени свет, да се учитељ хонорира са наградом мањом него што је има један најобичнији црквењак? То ни учитељство само не може допустити, а још мање највише представништво просвете, које је заштитник угледа школског и васпитачевог. Да се пак означи за ту дужност онолики хонорар, како тај сам рад као засебан посао захтева, и како треба да је награђен један школован радник на заеебном послу, то не би било повољно са материјалне стране по известан део слабије ситуираних општина. С тога је најповољнији излаз за регаење, да се учитељство уопште разреши од те дужности и она повери којем писменијем члану општине, који је спреман у појању. Учитељство би и томе изашло на сусрет, да тамо где за први мах нема таких спремних појаца, спреми известан број њих за ту службу, који би и по таку награду отправљали ту дужност, која угледу учитеља никако не одговара. Виеокосл. Школски Савете! Појање у цркви и васпитачки рад у школи то су две дужности, које немају никакве везе, јер ако је учитељ и позван да са васпитачког гледишта песмом и појањем развија у деци естет-