Школски гласник

Стр. 190.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 11

дине и једва се дошло до решења, разуме се штетног по српске школе. Ооет један од ових људи, као потиредседник епархијског савета у Доњој Тузли, тако је „званичио" са главним одбором Учитељског Удружења, да га је јавност морала осудити, а орган удружења изнетл на уводном месту сву ту пре писку као пример, како се не би смело званичити. II одмах се испоставило, да је и овај „пријатељ српске школе" све те дописе ва своју руку сгилизовао и послао без претходнога споразума са члановима савета. И још један од ових људи, поново изабрани потнредседник Великог Савета, сматра учитељство за неко иотребно зло и том своме уверењу даје виднога знака скоро сваке седнице Савета у узвицима: „Па шта хоће ти учитељи? Човек већ нема мира од њих!" .... Ови и оваки људи управљају и данас срп ском автономијом у Босни и Херцеговини. Још једном наномињем. да су ти људи може бити добри и поштени хришћани, искусни трговци и можда прилични политичари, али ти људи, који су читав свој век провели као учитељски „господари", који су уживали у својој председничкој моћи и од учитељства тражили да пузи пред њима, ти људи никада неће имати смисли и љубави да раде на напретку, побољшању школских и учитељских прилика. Има још јсдно зло, које је „Школеки Гласник" већ унапред видео и на које је српско учитељство у Босни и Херцеговини уиозорио уједном од прошлогодишњих својих бројева. То је нитање о учитељима члановима наших еаархијских савета. Црквено-школска уредба говори о овим учитељима члановима. Ти се учитељи и бирају, али не онако како се то поступа у културним земљама. Наше учитељско удружење предложило је сваком епархијском савету по двојицу одличнијих и способнијих учитеља, и то из онога места, у коме се држе седнице савета, дакле из Сарајева, Мостара, Бањалуке и Доње Тузле, како би ти учитељи чланови могли доћи сваке седнице без дијурне и путних трошкова. Но савети у Мостару и Д. Тузли проето су игнорисали овај предлог и препоруку учит. удружења и изабрали чланове учитеље по својој вољи и то са стране. И сад што је најлепше: одмах по избору изјавио је председник епархијског савета у

Мостару, да се ти учитељи неће позивати у седнице, јер се „нема пара" ! Исто тако је поступио и савет у Д. Тузли. И баш се догодило оно, што по уредби не би смело да буде. За ову неисиравност одговорни су председници савета у Мостару и Тузли, а њихово тобожње заузимање за школу и учитељство остаће и надаље само шупља Фраза и иесак у очи. Савети у Сарајеву и Бањалуци били су ииак обазривији и нису овако некултурао и неевропски тумачшга онај иасус Уредбе, који говори о члановима епархијских Савета. За сада оволико. МадЈ81ег.

Преглед књига. Мадуаг АВС е§ о1уазокбпуу а пеш ша§уаг ајкч (апМкЈ пуе1уи е1епп псрЈ8ко1ак II. ок/.Шуа зхашага иЧак Б е п е (I е к Е1ек, К о г о 81 Неппк, Т о 111 е 8 а п у I .!апо§, М ић 1 ђ е с к Каго1у гаЈ2ап а1, Ви<1аре81 Гагаре1 11. Кк. К. {. Ага 60 61. Кад би ме неко запитао, који је наЈбољи начин за учење мађарског језика, одговорио бих: добар учитељ. И с правом може да каже сваки своме позиву одан, одушевљен за рад учителз: ј а с а м ш к о л а ! Јер учитељ је заиста дух школе и њен напредак је у органској вези са учитељем. Но ако је од пресудног значаја учитељев утицај на школу, много стоји и до средстава, без којих је данас немогуће школу води ти. Једно од најглаввијих срестава је читанка. Ако је читанка односно Буквар добар, то учитељ који га безпогрешно методички обрађује, успепшо решава најглавније задатке основне наставе. Ако ико то ми српски учитељи осећамо да немамо најглавније оруђе. Да ли ћемо добити, као што се чује, до јесени? За то смо упућеии да сами тражимо из туђих извора помоћи. Сви знамо шта тражи нови Наст. План, ал' ми ћемо за то опет морати иипати по мраку. — Да нам ова неизвесност буде лакша скрећем пажњу и. г. колега на горњи буквар — читанку. Већ нрво име једног од нисаца, Вепе<1ек-а уредника ,Дер*аш(бк ћарја", пружа- велику гаранцију да је ово рад људи, опробаних практичара, и као так&в добар рад препоручујем га.*) Књига се састоји из 3 дела : 1. мала слова, 2. велика слова, 3. читања. ") Ма1а1уапу ре1с1апу Јп^уеп