Школски гласник

Стр. 176.

ШКОЛСКИ ГЈГАСНИК

Б Р 11.

угледни положај који му по праву припа да. За сравњење узећемо овде свештеника и биљежника, с њима учитељ има највише службеног дотицаја а и приватно су унућени једно на друго да се састају. Свештенику је најлакше одржати свој углед а то поред цркве. Јер све установе штите и потпомажу цркву. У првом реду је потпомаже и штити држава а потпомаже је и школа. Само је разлика између потпоре државе и школе у томе, што држава штитећи цркву својом моћи и власти, добија као свла и величина још већи углед, дочим школа потпомажући цркву губи углед, а доказ за то не треба нам већи него то, да учитељ у цркви мора певати и кад му се не пева, а цркви расте тиме углед што учитељ као образован човек извршава црквењачку дужност, појање, На даље свештеник је и боље наплаћен, што у друштву такође велвку важност има. Уверен сам, да нико ништа против тога нема, што свештеник има таквог угледа и поштовања, нити то нама шкоди и може шкодити, само сам то споменуо с тога да се види, како свештеник не мора себи својим радом и тактом војевати за углед, јер био млад или стар, био сам по себи добар и ваљан или не, увек има првенство у друштву, јер му то црква даје, а ову штите и потпомажу сви Фактори, дочим код учитеља као што ћемо даље чути сасвим друкчије то етоји. Бележник такође има углед иоред општине, а и сам по ееби већ је нека власт у селу а при том материјално взлазк добро, њему такође није нужде борити се за углед. А да ли школа еама по себи даје угледа учитељу. Не, него напротив учитељ даје угледа школи, па ако је на евом месту има и ое и школа угледа, а ако не, онда нема ни он али ни школа. Школа дакле не даје учитељу угледа, власт и новаца и оеако нема, те према томе мора он сам бринути се и војевати за свој углед, а то ће постићи часним животом, ваљаним радом и друштвеним тактом. Уверен сам да је већ свако искусио и уверио се, како се тешко сиромашном човеку одржати на висини угледеог пол жаја, али кад боље о томе размисли и промотри, увериће се, да учитељ може исти углед и иоштовање и још веће уживати

него они, који су боље наплаћени а то може само тако учинити, ако увек има пред собом девизу: Ако имаш мало власти и мало иоваца, мораш имати доста воље и разума Пре свега мора се учитељ трудити да постане савршено интелигентан, а то се постизава читањем, штудирањем о свему што је прочитао, чуо и опазио и разговором, Озбиљан и одмерен у понашању и говору, благ, мио и љубезан у опхођењу са сваким, никад не понижавајући се према моћнијима, нити мрштећи се пред слабијим. Свака реч и свако дело, које учитељ учини, не сме да му елужи на срамоту и ругло, него да му служи на част. За то учитељ као психолог, проматрајући друштво и околину, у којој се креће и критички суд о њима доносећи, нека прво критички иепита сам себе, да ли какове мане можда и он поседује, па ако их кма, онда јаком вољом и енергијом нека их исправи. Учитељ ма и сирома не сме ласкати моћнијима, пити примати части од оних, који ће то на зло уиотребити. Премда не сме бити учитељ ни сасвим повучен, али нек не иде тамо где му место по свом положају није. Особито је важно за учитеља да се не меша у туђе ствари и послове, али одлучно да не да другоме мешати се у своје школске стварп и послове. Најлакше даде учитељ повода другоме мешати се у своје ствари, ако у сваком друштву истиче себе, свој положај и рад и ако много приповеда о приликама у школи и могућим размирицама у шкози и међу учитељским особљем. Јер нико никога не може понизити ако се сам не нонизи, али пошто знамо, да се ипак нађе који противник, који и без разлога у сваком случају хоће учитеља да понизи, не треба се једити на свађати с њим, јер обично ко сеједи тај и губи, него га треба избегавати и у крајњем случају и презрети, па нек се он једи. Свађа и процесање не служи никоме на дику, а учитељу особито може шкодити у угледу а кадкад и екзистенцији. За то локалее зађевице и противности међу месним странкама или појединцима не смеју увући учитеља у вртлог партајичности, он се мора свагда одржати на висини објективности. Учитељ сав и цео мора бити свега народа а не поједине пар-