Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

тије и иојединих људи. А то није тешко. па сн радошћу можемо констатовати да бар овде код нас у Срему већина учитеља на локалне размирице гледа као штетне по народ, а понижавајуће за свој углед, па не учествује у њама. У доста великој мери може учитељском угледу а према томе и народној ствари, којој треба да служимо, шкодити политичко странчарство. Учитељ који је активни па још агилни члан једне странке, мора више пута и против свога уверења радити, јер му његови тутори. а то су вође странке, тако заповедају. Ак> не послуша, избаце га као исцеђени лимун. За то више пута можемо читати за учитеља који је слаб и пеуредан, како га његова партаја хвали као вредна и напредна учитеља. наравно дотле док слуша, а учитеља који је признат као вредан и напредан описују као неуредна и певаљ«ла. То особито важи за она места, где је заоштрена странчарска борба, ту учитељ странчар за противну странку не вреди ништа, нити у тој странци може ишта корисно учинити а и то је наш народ. Код нас је сада наступило доба партизанства као у Србији пре 15 година. Као што су у оно доба тамо учитељи гоњени премештани и затварани због партизанства, тако ето сада код нас бива. Али ко прати школске листове из Србије од последњих година и ко је учествовао на последњим њиховим земаљским учитељским скупштиеама уверио се, да су се они већ еманципирали туторства појединих вођа и неће више као обични кортеши на својим леђима да пењу поједиеце на високе положаје, јер су дошли до уверења, да употребљавајући и трошећи своју умеу и моралну снагу за корист поједине странке и појединаца велику штету наносе и себи и школи па су закључили, да сви сложно, заједнички и одлучно без обзира на поједине странке сву своју снагу улажу за корист школе и своје унапређење, а тим самим већ служе и на унапређењу свога народа. Не сумњам да ће кроз кратко време и наше учитељство стећи исто уверење и овакав закључак донети. (Свршиће ее.)

Научиа о доорална фолозофоја. Вепе Иогшз. Иревео е Француског Живојин РакОВи1т, учитељ — Торња. ОДЕЉАК V. Предмет природних наука. Нриродне науке испитују конкретне предмете. Ови су двојаки: Жива и безживотна бића. Ове се науке саме деле на 2 еерије. Предмет једних сачињавају безживотна бића: земља. предмет геологије, минерали, предмет минералогије. Другеопет проматрају жива бића: науке друге врсте зову се једним именом: биологија. Сама се биологија може ноделити са два становишта: 1. Жива се бића деле на биљке и животиње: у биологији, дакле, разликујемо ботанику, науку о биљкама и зоологију, науку о животињама. 2. Жива су бића Форме органа (глава, груди, мишица итд.), у којима се збивају функције (циркулације, предисање, пробава итд.): у биологији, дакле, разликујемо са овог становишта анатомију, науку о органима и Физиологију, науку о Функцијама. На теориској основи ових наука почивају неке практичне вештине као што је медицина, наиме: не би могли успешно лечити неко биће а да не познајемо његову нормалну конституцију. Предмет природеих наука јесу, дакле, жива и безживотна бића. Бића у обе врсте имају математских и физичко кемиских особина, јер и једна и друга (бића) запремају известан део простора, трају неко време и испољавају некоје силе (тежина, топлота, кемиски аФинитет). И највезват нији минерал испољава извесне силе. Оно чега минерали немају а што је јединствено биљкама и животињама јесте живот или организација сила као баћа које има способности да само одржи своју егзистенцу. Међу самим живим бићима треба разликовати она која проводе бесвестан живот, од оних која о томе свести имају (животиње. бар вишега реда); ове последње се једино могу побудити на свесно чување, узвишавање и улепшавање своје егзистенце. Ми ћемо у оста лом прећи на појмове о сили, животу и миели (види одељак Ш ): видећемо, да међу *