Школски гласник

Стр. 178

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 11.

њима не постоји провала као ни међу бићима која те атрибуте поседују. Сида, живот и мисао јесу три предмета којима се занимају природне науке. Каквим начином испитују оне? Исте проматрају бића са поменутим особинама и појавама, које она испољавају. Данас је опсервација појава скоро све и сва, Идући од чињеница постављају се закони (већ зу учињена главнија открића у том правцу). Али смо још доста далеко од исцрпљења области појава, сад тек из далека назиремо доба када ћемо се занимати само са законима. Напослетку, природне науке, много сложеније од математских шта више и физичних наука, мање су напредне. Док прве испитују само законе, дотле се оне тек труде, да до тога степена дођу и још су далеко од тога доба због безграничне области појава које треба још да испитају.

ОДЕЉАК VI. Предмет друштвених наука. Прир дне науке истражују индивидуална бића а друштвене пак групе, друштва, образована њима. Сва су жива бића склона образовању друштава, па с тога друштвене науке не могу пориц^ти испитивање животињских друштава (мрави пчела итд.). Али за нас људе највише вреде испитивања људских друштава као савршенијих. Ове науке. пре свега, испитују активност човека нрема његовим ближњима; другим изразом; владање људско, откуда назив моралних наука и њима придевамо. Како је основни мотив ове активности мисао — јер у човеку све мисао управља — то пре свега људска ми сао мора занимати друштвене науке. Главне њр1Хове врсте јесу: 1. антропологија, која испитује човека у опће и људске расе ; 2. психологија, она испитује људску мисао за себе, дух ч^вечији (антропологија и психологија чине прелаз међу природним и друштвеним наукама, јер оне проматрају индивидуу пре истраживања активности (делања) коју друштвени живот од ње имаде; 3. Филологија или наука о језику испитује изјаву мисли речима;

4. Историја, која нам износи, како су постала, развијала се и пропадала разна људска друштва. На знању ових наука почива једна практична вештина, право, што значи утврђење правила у друштву према знању о духу и друштву, да би владала правда. — Треба да се односе и на политичку економију и ту прво на науку о богатствима: како она постају, множе се, деле и како нестају и како можемо, управо, најзгоднејим начином одредити њихово произвођење, множење, деобу и нестајање. Ове науке трагају, дакле, за хармониском друштвеном људском активношћу. Како трагају? Као и природне. сабирајући откривене појаве постављају законе који владају уједињеним појавама. Ну, зашто у том не могу онако напредовати као природне, посве је јасно : јер су сложеније. Изналажење чињеница јесте још њихов делокруг : испитивање закона —- овде просто изостављено — односиће се, још за дуго времена, на донашање што савршенијих резултата, којима смо онда доспели до апстрактних наука. Став изражен на почетку овог одељка обиетињен је: све науке истражују чињенице и њихове законе. Али су простије (апстрактне) мвого раније стигле до закона, док сложеније (конкретне) ј^ш нису завршиле збирање потребних им чињеница. У ©снови имају све један исти предмет: испитивање света; разлика је само у граници „испитивајуће области". Тако на при мер прве ----- имајући ,,ограниченију" испитивајућу област — пре ће ју испитати те и циљ, својствен њихову испитивању, пре достигнути. ГЛР.ВР, II. е т о д хх а, зг г: а. —оОДВЉАК VII. ЈУ1етод наука у опће Знамо шта је предмет разних наука. Сад да видимо начине којим се служе у испитивању тих предмета, наиме: који су методи разних наука. Научењак, као што видесмо, прво треба да збира чињенице. У ту сврху посматраће