Школски гласник

Бр. 16

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 269.

да су лако налазиле хране, утврдила их на земљи и установила међу њима прогрес. Животиње на оротив — мање сретне у почетку и приморане на неуморно кретање на земљи, да на њој нађу мало ужитка — почеле су развијати своје органе за покретање, за ©сећање и свој нервни систем. Својство нервног сустава — који може поглавито да се усавршава и који влада над свима другим органима — јесте да концентрипге сву њихову (органа) снагу и да даје бићу јединство. Развијањем и усавршавањем нервног система означен је прогрес у анималном (животињском) свету и то изванредно његово развијање — које омогућава појаву виших облика мишљења — учинило је човека највишим од свију анималних бића. Човек, једном створен, прилагођава се према месту пребивања, што смо означили у претходном одељку, према материјалним потребама, према истини, доброти и праведности. Нема узрока да ће ова еволуција човека као и природе једном престати. Незнамо зашто да не би био прогрес констанган, зашто да не би могли човек и природа бесконачно трајати те да се непрестано приближавају и приближе једном оном идеалу, па који они аснирирају. Све нас руководи да мислимо, да ће еволуција и даље следовати у истом смислу и да ће генерације, које нама следују, схватив вредност наших напора бити боље и сретније него ми. То је, дакле, укратко принцип који говори о развићу свега, принцап кога нам одвајају науке конкретног реалитета. Врховни закон свемира јесте развитак према добру. Али се можемо запитати шта су сама ова бића која се крећу? Штаје супстанца, која их испуњава? На ово нитање дати су врло разнолични одговори. По једнима треба разликовати бића сасвим материјална (минерали), бића материјална и душевна (више животиње, човек) и међу овима бића на која се ослањамо (биљке, ниже животиње). Тешкоће овога одговора учиниле су да се мислило на друге ФилозоФе, да сва бића треба да су створена од једнеједипе и исте супстанце, било то материја (материјалисте), било дух (спиритуалисте) или

стварна супстанца чији су разаи облици дух и материја (пантеисте). Ова питања не падају у област науке: она оставља решење њихово метаФизици. За науку је довољно да испнта чињенице и да за њих постави законе.

Извештај о трогодишњем раду учитељског збора новосадског школ. среза. Проиитан и усвојен у зборској седници у Ст. Врбасу, 22. септ. (5. окт.) о. г. (Свршетак.) Преминули су за то време: Коста Шијачки бивши дугогодишњи председник овога збора као умировљен учпт. Дафина Михајловић бивша чланица управног одбора и вредни перовођа овог збора. Јован Хаџић бивнш вредни перовођа збора. Сетимо се ових врсних наших чланова и овом приликом и тиме докажимо да је међу намп трајан, вечан, њихов спомен! Изашли су из овог среза: Веселин Главашки отшиао из Бегеча у Бочар. Глиша Мирковпћ нз Н. Сада, за учитеља гимнастике у срп. вел. гимн. у Нов. Саду. Живојин Стојадиновић из Бегеча у Вршац. К. Миловановић из Н. Сада за епарх. школ. референта бачког н будимског. Мнлан и Јованка Чешљар из Пироша. С. Шешевић нз Ппроша. Јелнсавета Матић нз Н. Сада у мировпну. Као заменице биле су у овом срезу: Тинка Јовановић у Пирошу и у Н. Саду. Зорка Средојевићева и Милица Зечева у Товаршпеву. Променули су места: Евица Павковићева из Пнвница у Н. Сад. Душан Гужић са повосад. салаша у Н. Сад. Од учитељица се удале. а и даље остале учитељице: Спдонпја Гакић за учитеља Ђ. Гајииа у Н. Саду. Олга Петровић.за учнтеља II. Лалошевића у Ст. Паланци. Даница Бећина за учитеља М. Ђендића у Иивницама.