Школски гласник

Стр. 270

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

Као нови чланови дошли су у овај срез: Зорка Гајшин у Бегеч Бранко Стефановнћ у Д. С. Иван Милана Максимовић у Н. Сад Јулка Ћурчић у Н. Сад Бојана Бајић у Пирош Тодор Мплованов у Пнрош Стевап Ћурић у Силбаш Стевап Палапачкп у Товарпшево Јосиф Лаковић у Бегеч Иван Малешевић у Н. Сад Нићифор Шустран у Н. Сад Милан Ћосић у Н. Сад Милан Ћирић у Ст. Паланку Веселин Марјански у Ст. Футог Бранко Шегуљев у Ппвнице Жарко Стефановић у Товаршпево. Кад смо овако изнели слику рада овога среза, сматрамо за дужност да саопштнмо и погледе своје о досадашњем и будућем раду нашем како смо то искуством црпелп нз овог нашег зборског рада за ово неколико последњих година. Дужност је пас свију да у пресуђпвању овог нашег заједнпчког рада будемо скромнп и објективни. Градиво које смо обрадили за ове трн н по годпне не нриказује нарочиту знатну вредност, али ипак приказује овај збор као учитељско друштво које у извесној мерн пратн сувремене појаве у школском и учитељском животу п напредне а добре ствари прпхваћа свесно. Треба да признамо да у целокупном нашем раду нпје било довољно сређености, но овај се недостатак појављује још од почетка ових зборова, а у колико би ми сви као поједпнцп могли понетп одговорност за то, са недовољног нашег рада или недовољног интересовања за рад, у толнко држимо да је јачи недостатак у самом неподесном организовању н нитн одређеном, нити неодређеном делокругу нашем. С тога би за даљи бољп н напреднији развитак у раду ових зборова, потребно било да промислимо, не би лн успешнији рад могли развити ако израдимо себи други нацрт рада који би повео у заинтересованији рад све чланове овог среза и тиме их осоколио на што темељније и истрајније проучавање своје педагошке струке и сталешких прилнка, а тим

путем постепено стварао од њих вредне и виђене раденике како на практичном пољу, тако п на пољу педагошке штамне. У корист тога овај одбор држи да би се у будуће могло па друкчијој основи поступнти у погледу рада. А то би било овако: Пошто ми имамо у већем броју наших општпна у срезу, впше од две учптељске снаге, које по нашем школ. закону чине месни збор, то би добро дошло раду овога среза кад би се за расправљање пстакао један пзвестан број сувремених пптања што се тпчу школе п учптељства, н та питања да се поделе по поједшшм зборовима на обраду, а резултатп до којих се дође при таким обрадама у месним зборовима да се нзнесу у оваку среску седницу на коначпо донашање резолуције односио обележавање нашег становишта у дотичном питању. Уз овакав рад могли би завести још једну новост у погледу реда у раду. Мн смо једном донели одлуку да у свакој зборској седници буде расправљена по једна тема за коју су сви чланови обвезни да се спреме. У овој ствари иисмо скоро ништа постигли. Одбор овај предлаже да покушамо од сада у погледу раденика ићи редом. За сваку зборску седнпцу да се прихваћају рада по три члана овога збора, свакн из другог места н то по азбучном реду пмена појединих општпна од почетка и од краја. Тако да би у идућој пролетњој седници радпо по једаи члан из Бегеча, Врбаса и Д. С. Ивана, а у јесењој седници по један из Ст. Шова, Футога н Товаришева н тако редом. За теме би се имао постарати управни одбор, а у тај оквир узимао би и оне теме које поједиии чланови овога збора предложе за обраду у зборским седницама. Можда ће по неком члану изгледатп да ћемо оваким радом себе сувише оптеретитп, нарочито сад на догледу озбиљних.прилика у којима ћемо се налазити са нашпм практнчним радом у школи. Али време је да једном уђемо у стварннјп рад н стечемо свестраног научног материјала, који ће нам у евакој прилици добро послужити и као практичним радпицима у школи п као напредним члановпма учитељског друштва. То време је баш сад кад се од нас тражп толика жртва каква се ретко од којег сталежа тражи. Ми ћемо сами себи