Школски гласник

Бр. 16.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 271.

учпнити услугу ако се пе ослонимо само на опо што нам власти прописују, него ако те прописе фиксиране у генералном облику почнемо подробније проучавати и упознавати се тпм путем са оним правцима у наставн и васпитању, којп се на западу у просвећенијпх народа већ годинама обрађују као покушаји и до пас ето допиру као иеке признате реалне пдеје, којима ми треба овде да дамо живота, а у ствари пе знамо какве су резултате показале те идеје тамо где су поникле. Из самих званичних прописа ми нећемо ништа научитп, нити ћемо се моћи спремити да одговоримо дужностп која се на иас полаже, а темељннм ироучавањем истих не само да ћемо се лакше кретати у своме раду него ћемо доћи и до сазиања којим ћемо се као прави наставннцн и школски људи моћи успешно борити у даној прилици, н стварним доказнма сузбнјатп пз паставе п васпитања оне иравце, који не одговарају крајевима и друштвеним приликама у којима ми живимо. Таким оружјем моћи ћемо у подесној прилици изаћи на сусрет и тамо, где сад морамо . да ћутимо и да све редом. примамо као осведочену истину, која ни у првом завпчају своме пије као така примљена. Напредни школски кругови траже иутаким питањима да имају одлучну реч н сваку таку нову пдеју анатомски растворе нре него што би је усвојили, с тога код њих и нема случаја да се модерне новине у часу, званичним прописима унесу у све школе и школске прилике без разлике, док нису очишћене и прерађене од свију оних мешавина које само дају лепу форму а у ствари отештавају школски рад. Када би на тај степен рада стигли онда не би износили своје погледе као појединци, него као уједнњена снага школских раденика који начелно стварају неком добром правцу чврст основ илп га обарају са његове доказаие неподесности, или бар неосведочене користи. У уверењу, да смо и сад као п у свему трогодпшњем раду, свесрдно ишли увек само за тим, да у корнст школе, иаставе п учитеља, а нарочшчГове наше учитељске заједнпце, увск заступамо онај рад н онакав нравац, који нам може углед подићп како школи тако и учитељству овога среза, одбор иодпоси овај из-

вештај п моли поштовани збор да га узме на знање и разрешп овај одбор од даље дужности. Из седнице управног одбора држаНе У Новом Саду, 10. (23.) септ. 1909. Душан Ружић Ђока Михајловић перовођа. зам. председник. Прак -плчне обраде. /ЧЕРЕ Зћ РРЕг/ЧЕ:, /Зекције за 11. разред. (Наставак.) УЧИЛА: Дијаграм*), модел или слика једног зидног сахата. Ко је упамтио дане ове седМице? Реци пх! Данје вр еме нседмицаје време. Које време траје дуже — дана, или седмице? Дан је једаи део од седмнце. (Понављање). Колнко дана заједно чипе једну седмицу ? (7 дана). Колико дана има дакле свака седмица? (7 дана). Овде, на овој слици сам вам обележио једну седмнцу. Ово мало парче означује седмицу. Покажи овде једну седмпцу! Покажп и ти једну седмнцу! (Веџбање). Овде бп могли показатп и једандан; овај најмањн делић показује нам 1 дан. Број дапе седмнчпе. Сад видите, колико седмица стоји једпа до друге (1, 2, 3, 4 седмпце). Којп је данас дан? (нпр. петак). Сутра је субота, крај седмице и са иедељом почиње опет нова седмица, која се опет свршава, па настаје нова и тако непрекпдно. Кад пређе 4 седмнце, то кажемо, да је прошао ј е д а п м е с е ц. Колико седмица чине дакле 1 месец ? Колико седмица има 1 месец ? Реците свп! И месец је време. Којејевреме дуже: једна седмпца, или један месец? Ко уме на овој слици показати парче, које 1 месец означује? Број сад, колпко седмица имаједан месец! Покажи потез за једну седмицу! Покажи потез за 1 дан! Колико дана има седмица? Колико седмица има месец? Овде иа овој слици се не види само 1 месец" забележен. Бројте месеце почевши одавде! (1 месец, 2 месеца ... 12 месеци). То .је дугачко време. Ми зовемо то време 1 г о д и н а. *) Д и ј аг р а м је овде један круг, који је подељен у 1*2 делова. Ти еу делови обележени са именима 12 месеци. Ови меееци предсгављају :одину, Ск:им тога, код једног кесеца су обележене и сед\1ице са данима. — П р ев,.