Школски гласник

Стр. 334.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 19.

избор и одмах ми стави на расположење таке нове егземпларе. Тако. ми дође до руку и ова Тејлорова књига о пспхологпји певања, проблем, који је све до данас слабо иаучно обрађен. Између акцептоване, теоретичке основнце певања и актуалних метода вокалних учитеља постоји чудноват јаз. Број научних расправа довео би нас до закључка, да пмадемо кохерентну науку о неговању гласа. Но, то нпје случај. Да би дошли до те основице, морамо познавати операције гласа помоћу слушања, и онда морамо платити трибут анатомији п акустици. Према томе наш аутор поделио је ово своје дело у три дела. Први описује методе наставе певања, продукцију тонова, култивисање гласа, дисање, регистре, резоианцу и емпиријски материјал метода. Други део бави се крит-ичким аналисањем тога, где је механпчко, вокално манажовање основица; ту се описују

грешке доктрине о контроли дисања, грудној н носној резонанцијп. У трећем делу иаш аутор излаже основнцу праве науке о гласу на темељу симпатетичких сензација (осета) вокалног тона, емппричког знања, прецепта старе талијанске и модерне школе. У четвртом делу вокална паука промењује се на практичко култивисање гласа, води се говор о узроцима промуклостн п некоректне вокалне акције, о правом значењу вокалног образовања, о интимацијама рацијопалне методе п њезиног материјала. Напослетку се даје нацрт практике методе вокалног култивисања. Дело је написано врло леним иразумљивим стилом, и ко иоле влада пнглескпм језиком много ће се њиме помоћи. Делу је додат садржај врло интересантне библпографије. Ог. Паја Р. РадосављеБиђ.

Извори за даље проучавање. Концентрација у настави.

Копсеп1;гас1Ја и оапоупој паа^ауј, гааргауа Ога^иНпа Несктапа, учптеља у Кшш, 07. Сепа 50 51. 2а ко псеп1гас1ј и оћике, Бга^иНп Несктапп, ШргеДак, 1909. 8к. 97. 145. Во§ит11а Сећоу1с: 1) г. ОНоп >У11тапп о копсеп <;гас1 ј 1 пав^ауе. Изашло у сарајевском Школском Вјеснику год. XII. 1905. у свескама за април — јули. 1Ј1)ег (1ав ЛУог!; Копгеп^гаИоп, уоп Е. 2е18В1§. Капо'еп8а1ха, В. & 8. 03. 25. Р1. Г 1з ег КопгепЈгаИоп. Е1пе Еећгр1аи1га-

%е. Уоп \У. Г1 с к е г. (РасГ Ма§аг1п, 193. НеД.) Еап^епзака, Веуег & 8о1те, 02. 0'40 РГ В1 е КопгепкгаНоп 1111 Е. пасћ с1епг Ве^гШе (1. ћеиН^еп Ра<1ао-оо1к. (Рас1ао-. АћћаиЛ1ип§-еп. Кеие Ео1§е. XII. 8, 0-50.) I) г. ДД Г . Ке1п: РаЈа^оо-Јк (Соасћеп. Ее1р2Јо-). А. Кис1е: МеШосИк, I. Вапс1. 6. аиД. КеН§1оп8ип1егпсћ4. V. С. Коп7.еп1:гаПоп. Вг. АУезгеЈу 0 <1 оп: Хер18ко1а1 пеуе1е§1;ап, 1апИа81;ап е8 тбДвгегЈап. (Еатре!). К г а и 8 г 8 а п с1 о г : А Негћаг4-2Шег-Кет-1е1е сИЛакИка! е1те1е1; е§ §уаког1а1 (Еатре1).

Б Е Л Е Ш К Е. Признање учитељу. Г. Стевап Арсенов н ћ учитељ у Сомбору, иосле 42 године службе ступа у мир. Школски одбор сомборске црквене општпне одржаће свечану седницу у недељу 20. дец. о. г. (2. јан. 1910.), у којој ће предати госп. С. Арсеновићу похвалну диплому, коју му је издао Шк. Савет на основу молбе месног школског одбора. Г. Арсеновић је учитељевао 41 год. у Сомбору, а пре тога 1 годину у Руми са пок. М. Нешковићем, Сте-

вом Милашиновићем н Аршиповићем, чувенпм учитељима српским. У сомборској учитељсжој школи био је 16 година учитељ цртања и краснопнса. За сво време учитељске службе био је вредан и прпмеран учитељ, те је за свој рад добио прнзнање како од нашпх автономних школских власти, тако и од министра просвете. Старо кзло учитељско, које је у јеку преображаја наше школе под Натошевићем, знатно допринело унапређењу наше шко... тадање доба и овим својим представнпком и стаје са јавног поља и мила нам је дужњ ••