Школски гласник

Бр. 19-

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. ЗЗб.

да пожелимо и овоме школском раденику, да после толика наиорна рада, у мпру и одмору но/киви дуго креиким .;здрављ«м, како би још и ван школе корисно послужИо 'свсгае народу * а по потреоп п учитељству. — Г. Драгиња Смедеревац учнтељпца у Вел. Бечкереку, павршила је 13. (26.) о. м. 40 година учнтељске службе и то све у Бечкереку. Тај дан свечано је прослављен. У цркви је, после благодарења, протонамесиик Жарко Стакпћ у славу н част поштованој слављеппцн прозборио реч топла признања за њену ретку нреданост школи, стекавши захвалност читавих покољења. Многобројни народ срдачно јој је честнтао славље и клицао : Живела! У дому слављеннце поздравила ју је једна ученица, а затим учитељ Душан Г рунчић и шк. управитељ Бо г д ан II оповић. Осим тога .један ратар. Госпођа је бцла веома дирнута овом пажњом и признањем. Оваки лепи примерп снаже углед учптељству, алн и грађанима којн то чпне. Читуља. У Срп. Чанади преминуо је 21. нов. (4. дец.) о. г. М и л и ћ Ж ив и ћ, умиров. учитељ у 63. год., који је 42 године послужпо српској школи. Пок. Мнлићу као веома добром учитељском другу, некаје лака земља, а трајан спомен међу браћом и друговима! Родитељски састанци. Учитељски збор срп. ■основнешколе у Мптровпци закључпо је у својој седницп од 5. о. м. да ће од сад одржавати у својој школи родитељске састанке који имају сврху, да се што внше ириближи дом школи и да тако обоје заједничким и хармоничким силама што боље н впше пораде око васпитања дечице. Првн такав састанак биоје 26. о. м. у српској школи. У каквом данас времену живимо и иначе какво је домаће васпитање код многпх родитеља мислимо, да је ово добра идеја, која је код напредних народа већ одавно примљена. Фонд за сироту и остављену децу у Панчеву. Српска православна црквена општпна у Панчеву решила је у својој последњој скупштпнској седннци, да оснује фонд, из којег ће се издржавати сирота и остављена Српчад. Тај се фонд мисли створити од ирихода друг г \Г р таса црквеиог и од чистог дохотка од за^ве, коју ће општина сваке године у ту цел .^иредити.

Свесловенски ђачки збор у Москви. На скупштини „Отцества словенскои взаимности" решено је под председнпштвом Хомјакова, председника думе, да се у лето 1910. год. одржи у Москви свесловенски ђачки конгрес. На копгрес ће битп позвани заступници свих словенских народа. МОВЕ КЊИГЕ. №га2(Нје1јепо §ко1. угјјете и озпоупој вкоН. Кавргауа Вга^иМпа Несктапа, исНеЈја. Кита, 04. Суепа 20 П1. Како је и у нае поетало еувремено питање о непрекидној наетави, ирепоручујемо читаоцима „Шк. Гл." да проуче ову рчсправу, добро и темељно напиеану. Пиеац еуди у њој објективно, проучио је то питаље свестрано, изнео податке како у томе стоји у другим државама и заступа доеадашњи распоред времена у настави. Извештај о срп нар. осн. школама у Нов. Саду за шк. год. 1908—9. одЂорђа Иетровића, унравигеља. У извешгају је после опшгег ирегледа, приказан у главним потезима рад месиог учит. збора школске свечаности, стан>е здравља, похађање школе, годишњи испити, број деце која школу полазе. наетавничко особље, школска књижница. Ризница ириче за децу (са еликама) од Ј. М и о д р аг о в и ћ а, Београд. 09. 0*50 д. Наша слабо развијена књижевност за децу добила је овом књигои јсдну добру читанку за старију дец/. У њој се разумљивим, леиим причањем говори о Копернику, Колумбу, Магелану, Сату { ну, ^Гапонцима, глјзерима, вулкану, Земљи, дивљацима, нросвећенима, раз^овор између Земље, Воде, Ваздуха и Сунцн. (вредност појединце), ј^дна хигијенека лекција о радњи плућа, желудца и ерца у причи иослв шетње, напом^не за здравл>е, најсавршенији створ. Препоручујемо друговима ову добру књижицу. да је о школским испитима уведу као дар ученицима. Васпитачевезабелешке, од СретенаМ. Аџића. (Издање задужбине И. М. Коларца, 138.) Књига прва. Београд, 09. У књизи ј@ 30 кратких дидактичких радова, које оригиналних, које прерађених по Салцману. Коларчева задужбина изда 1а је овај* рад Аџићев на основу повол>ног суда својег оцењивача Ј. Миодраговића проФ., који у својој оцени вели о овом раду: „Овим забелешкама ушао је Аџић у прави васпитачки посао и показао, да се и у њему крупнице граде од ситница о којима ми често и не водимо рачуна и да учење само или настава, ако децу не упитомл>ава и не облагорођава и не поправл>а морално, не вреди ништа " Књига је штампана лепим крупним словима/Вињете у почетку већих чланака и на њихову свршетку израдио је сам писац по мотивима чисто српеким. Први су узети са српских тканина, а други из орнаментике српских класичних грађевина. Овим покушајем унео је рис-ац једну новину у нас, која се у туђини већ практикује и по оваким педагошким делима, да би се и тике утицало на развијање осећаја зн уметност. — Препоручујемо књигу за школске књижнице, и као добру лектиру дечјим родитељима и васпитачима.