Школски гласник

Вр. 2.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Сгр. 33.

и живље истиче захтев, да се почетак школске обвезе помакне на зрелије доба, чиме би се добили за школу телесно и душевно зрелији ученици, који би без јаког напрезања могли удовољити оном захтеву што наставни план на њих полаже. Бг. Г. 2о1Цп§ег вели: „Права школска настава не треба да почне пре 7. године живота. Почети 6. или у нарочитим случајевима 5. годином може се само у том случају, ако се у првим годинама наставе што мање тражи школско учење, а што впше дете развија умно и душевно и ручном запосленошћу као у фребловим забавиштима и за децу подеснпм нриповеткама, а тако и развитком тела у пгри и излетима у природу." У овом смислу удесили су школску обвезу у Виртембершкој, Данској, Шведској, Норвешкој и у неким швајцарским кантонима. Продужи ли се деци доба златне слободе, у којој могу ићи природним нагоном за пгром и слободно се развијати по мудрим и строгим природним законима, за једну више пуну годину дана, така ће мера у нормалним приликама, доцнијем младом грађаннну веома добро доћи. Но и у том случају, ако се не би узаконило овако становиште, свакојако се мора неко одређење донети, да се начиии разлика у примању Деце у школу, оне, која су н. пр. јуче навршила 6. годицу и оне која су пре 10 или више месеци навршнла то доба живота.

Учитељство. ..11сЈ1е1јбкЈ Тоуапб" лист аустријског јужнословенског учптељства, прославио је 1. бројем за о. г. 50 годншњнцу својег опстанка. Дуги нпз рада „ТЈШ. Тоу ." у нераздвојној је вези са успесима, које је у том низу година постпгло словеначко учптељство у корист свога унапређења. Рад и борба, споразум и слога напреднијег словеначког учитељства, одличан је пример свима учитељима како слогом расту мале ствари. Из сиротпње, из ничега створила су та браћа данас угледне установе. Да их је много, да су им плате сјајне, да су имућии, па би п онда самопрегор њнхов за опште просветно и учитељско сталешко добро, био за сваку похвалу, али њих је мало, слабе су им плате, слаба имања и они од уста својих откидају и сгва-

рају крупна дела. Заиста, за све нас веома поучно. У 1. бр. „Ш. Тотагша" изнео је Јаков Димник лепо и прегледно досадашњи успех њнхов на „^овроДагвкој ог^атгасгр". Њихов рад на том пољу обухвата 10 одељака. „Та организација је сваком учитељу и учитељици на рас.положењу, којн желе добро себп и своме сталежу". Тако вели писац и кличе затим : К о м о ж е н е к а нокаже с л ична дела на томе иољу! Он има потпуно право, јер се словенско учитељство у другим крајевима слабо може похвалитм таким успеспма као словеначка наша браћа. Тешке су биле њихове прилике, а нису ни сада завидне, па и у тим тешким приликама они стварају т р а ј н а д е л а. У добу конкордата, словеначко учитељство је било на тешким мукама, но пије му славно ни данас у добу јаке скупоће и немилосрђа владајућих кругова. Те несносне прилике прпсилиле су га, да створн себп самопомоћ и тако се почело економскн организовати. Потреба је била, да се прво установи „Друштво за помоћ учитељима, њиховим удовицама и сирочадма", јер до тада оде ова сиротиња сва у прошњу. Зачетник ове установе био је школ. надзорник Др. Фран Мочник са Андрејом Прапротником. То је бпло 1860. год. Ова два чоВека а уз њих Јарц, Стегнар, Геркман и Зорин били су организатори и будиоци словеначког учитељства. Друштво које су тада основали, има данас иметка К 130.000. Помаже 31 удову учитељску и 28 учит. сирота. Свака удовица прима годишње 200 К, а сироче 60 К. Но та потпора је сувише малена, да би учитељева удовпца могла збринути сирочад како треба, с тога се браћа постараше, и основаше „Друштво за градњу учитељског конвикта". Мнсао о томе покренуо је Димник 1891. год., а ишрно је ту идеју преко „ХЈ. Тоуапва" тадашњи његов уредник Андреј Жумер. Жумра су помагали Е. Гангл, Јурај Реже.к и Димник. У први мах друштво је било установљено само за Крањску, али се касније проширило на све покрајпне које су у „Савезу аустријског јужнословенског учит. друштва". Данас има то друштво 80.000 К нметка. Но како учитељскн конвикт још није почео — због недовољне своте — рад, какав је н. пр. у нашем кон-