Школски гласник

Стр. 26.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

предавање), а на иослетку онределење оштрине вида и слуха. Друге чпсто антро пометријске интересантне мере не ћу помињати. Све те мере дају нам прилично сувисгу, потпупу слику о телесеом развмћу дететовом. Мере које су на овај пачин добивене, морају се ипак ироширити различитим иодацима, без којих се лако мо?ке пасти у криво унотребљавање бројева. У првом реду мора се успоставати нацијопалиост (раса) деце, јер деца различптог порекла показују различите мере; па и стање, позив, благостање родитеља и опћи утисак о неговању или забатаљености дететовој мора се бележити. Помоћу овог можемо контролисати некоје важне саузроке телесног развића дететовог.*) Да не би при излагању резултата ових мерења изгубили из вида нашу недагошку сврху, ја ћу одабрати само оно, што је само од антрополошког или чисто педолошког интересовања. Из мерења Иагли анових у Турину, Таунсенд Иортерових и Мекдонелдових у Америци, Матиегкиних у Прагу, Грацијанових, Ерисманових и Сакових у Русији, Енгелсиергерових & Циглерових и госпође ГЈг. Хеш-Ернстове у Немачкој узимам ово: Највећи утицај на опће телесно развиће дететово има социуални иоложај родитеља (њихово благостање њихов сталеж, њихова могућност, да отхрањују и негују децу); овај је утецај — према госпођи 1)г. Хеш Ернст (као што је то и пре пронађепо) знатно већи и од утицаја пацијоналности (народности). Чим је бољи социјалпи положај родитеља, „тим је боље телесно развиће деце, изузев ако ту нису носреди какви други штетни утицаји" (Хеш-Ернст). Паглиани је пронашао, да се развиће добро отхрањивање деце убрзава кад се сравни са просечношћу, а развиће рђаво отхрањиване деце сиромашних родитеља успорава се. Претаоставимо сада, да је после свих досадањих истраживања што су у исти мах испитивала духовно развиће де-

*) Ранке је нарочито показао, да у појединим Фамилијама превлађују типичне породичне мере за развиће деце исте Фамилије, надаље, да дечије болести утичу и на поједине мере тела, особито на поједине мере главе. Сравни: К а п к е, Гп^егвисћип^еп ап §езипс1еп ипс! кгапкеп КЈпЛегп. 2ђИвсћгШ Шг Всћи^езипЛћеИзрИе^е, 1905. N0 11. Стр. 719. и даље.

тета, претпоставпмо да дете, телесно рђаво однеговано и закржљало, у иросечности и духовно мање иостиже и да изгледа закржљало у интелеитуалном иогледу, — то ћемо добити врло јадну слику о социјалној страни детињег развића! Тим је важније педагошко питање, како се утиг^ај школе показује у овом току развића: да ли он повољно делује на опћи социјални застој социјално неповољно ситуиране деце, у колико се с наступањем школског живота јавља ново оштећавање развића илије пак обратпи случај ? Ова излагања о варија цијама развића п о њиховим узроцима даће нам одговор. У појединости видимо још, да сељачка деца претежу варошку децу у обиму прсију, (значај сеоског живота), да су рђави утецаји варошког живога очитији у млађпм годинама него ли у носледњим школским годинама, (Хеш Ернст), да „девојчице наткриљују дечаке у висини и тежини те.ча нарочпто у 11. или 12. години", и „ако дечаци у различитим земљама прегежу своје сељапчице у свим годиштима п апсолутно и релативно у погледу на обим прсију, силе притиска и капацитета плућа". „Слабо храњење и болешљива слабост најлепше се оглбда у снази притиска". „Обим главе и капацитет лобање пе само да је апсолутно, већ п релативно нрема висини тела знатно мањи пего ли у дечака истогдоба" (ХешЕрнст). 0 другим педагошко значајним телесним разликама сполова у детињству биће још говора. (Наетавиће се.)

Учитељ о појачка дужност. (Свршетак.) А сад да пређемо на другу страну овог питања и испоставимо каква је управо дужност учитељева то црквено појање; да ли обвезна или почасна и да ли је учитељ за исту новчано одговоран. Да учитељ није облигатан појац, сви закони потврђују, јер ни један не спомиње учитеља као појца. Да се о томе уверимо ваља нам прелистати: ХХХУШ. зак. чл. 0д 1868. год. Школ. Уредбу од 1872. год. и напослетку ХХУП. зак. чл.