Школски гласник

Стр. 98.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНМК

Бр. б.

судови увеличани много хиљада иута, разгледапи су запетом иажњом, у њима су гледаоци опазили Кохове бациле говеђе куге. Други прикази дали су гледаоцима слике оперативних радова из кирургије. Могло се видети како се заметак у јајету развија у пиле и како се љуска распада. Вредност кинематографа за географску наставу и за наставу у националној економији, показали су изврсни прикази како се обрађује и добија памук, ударање мора о брег у бискајском залнву. Остали приказп билп су из техннке, физике, војништва и полиције.

Учотељство. Састанак српских вероисповедних забавиља. Даринка Сремчевић срп. вероисповедна забавиља у Сентомашу позива све српске вероисп. забавиље у Митрополији да се састану на договор у Новом Саду, трећи дан Ускрса о. г. Повод овоме договору је несређено стање наших забавншта и несређен положај иапшх забавиља, .0 овнм иеправилностима треба забавиље да измењају мислп на том договору и да поднесу слику тог несређеног стања идућем црквено-народном сабору, да пађе лека томе стању. Све наше велпке скупштпне учитељске .још док нпсу постајала забавпшта, износиле су своје назоре о потреби истих, на њима се живо расправљало о тој потреби и о уређењу забавишта и забавиљског полоЦаја. И кад се једва једном коракпуло напред, сад се опет већ 20 годнна стоји тамо где смо били на • почетку. Од забавишта се начиннше мале школе, установе те стрпаше се већнном у ма какве зграде и просторије, забавиљама се Даде плата ни да живе ни да умру, а овамо се тражи од њпх да су редовним путем п науком спремљене у своме позпву. Једном речи створише се неке јадне, бледе. слике од забавишта тек да се каже имамо забавишта или другим речима н ту смо дужност одбили од реда. С тога је крајње време да се мало јача пажња поклони овој установи, како би и она кренула бољпм п напредиијим путем. Мп поздрављамо овај покрет и уверени смо да ће он свугде у учитељству наћи искреннх и вредних прмагача, јер н забавиље спадају у наше учитељско коло, и забавншта су нзве-

стан део школе. А што се она буду у свом правом иравцу боље унапредила тиме ће боље корнстпти просвети у опште, а нарочито помоћи школи и њеној настави, да у ово тешко доба по школу, добије бар разумнију децу, с којом ће се лакше прелазити бар онн нрви елементарни појмови говора, кретања и умешностн, што нх свако дете са добре кућевне неге донесе учнтељу и школској настави. Сложно, дакле, на договор све српске вероисповедне забавиље, јер видите да вас се позванп слабо еећају док ћутите. Не цвату руже учитељима ни у Чешкој. У броју 28. „Чешког Учитеља" јада се један наш брат овако: „Учитељ сам. Служим после матуре двадесетседам година. За то сам доба добпо седам похвалнпх декрета. Нисам, дакле, последња ленштина. Имам плату 1.600 К, четпр доплатка 800 К. Свега 2.400 К. Ни потуре више. Сирома сам, као црквени миш. Имам породицу од осам чланова. Како се ту може живетп на данашњој скупоћи ? За стан платим 500 К. Немојте мнслити, да је то какав раскошан стан. Никако. Онвам.је на периферији места, у приземљу са кујном, две собе, обе 58 ш-. са шупом. Порез, пепзијони фонд, оспгурацију живота' и т. д. плаћам 301 К. Гориво 102 К. Одело, обућу, рубље 397 К. Књиге и школске потребе за четир детета 35 К. Чини свега 1.335 К. На остале потребе остаје ми 1.065 К. На .једну душу долази годншње 133 К, а на дан, на једног чЛана породице 37 потура. Сваког члана мора стати доручак 7 иотура, ручак 20 потура, вечера 10 потура. Ко може тако жцвети? Ако децу нахранимо како треба, гладујемо ја и жена. Ако се ми добро набокамо, гладују деца. Видпте, ја завидим вандрокашима, којп кад су без места пмају на дан 18 потура за доручак, 22 потуре за вечеру п 40 потура за обед. Свега 80 потура. Завпдим робијашпма и онима у поправилиштима, који троше много впше на дан, а ја, учитељ, гладујем у богато.ј краљевинн Чешкој. Ни послужавке не могу држатп. Жена ми ослабила, оседела од многа посла. Деца носе воду, дрва и т. д. јер ми плата не достиже да платим другом. Добри мп пријатељи дају књпга и часописа на читање, јер на претплату не могу, ни мцслити. Лане дође ми у породицу болест. На лечење потроших 570 К. Дуговп расту. Сада еам лужан 900 К, Откуда да вратим? То није живот, то је беда. Када ће тој беди