Школски гласник

ШКОДСКИ ГЛАСНИК

Стр. 103.

запнше се и сваке годгше се одређује нарочцтн дан, којег се иребројавају сви радни часови, а тако и повац, па се опда подељује деци. Годпшње долази на једио дете 120—160 круна. У слободном времену чланови комуне су весели и нестапши као и друга деца њихова доба. Имају све што им може чинити задовољство: Близо до главне зграде је велнко језеро, у њему се купају и плнвају с лађицама. За језером је велика шума са безбројнпм животињама од веверице до медведа. И зими и лети проводе деца слободпо време у гори. Неки су по крви одани природи и зграда им је читав зверињак. Деца не убијају животиње, а ретко прође дан да не ухвате какво зверче. До недавно су деца нарочито волела да лове змије. Вођа, при обилажењу зграде, видео је велику змнју стрпану у' сандук и реши се да се укпне убпјање змија. Пнтање буде постављено да га реши парламептарпа насеобпна и већина реши да се змије више не туку. Унапређење се јасно обележава и на најгорем детету. Свако дете сазнаје, да процват насеобиие зависи од њега н да ће му она дати, не само да дође до образовања, пего да скуцка н мало новаца с чиме може поћи у жпвот. Један од поправљених грађана је неки Франк. Мати му је умрла, а отац му је био иијаиица. Сво његово образовање било је ииз најгрубљих псовки. Био је мајстор од иушења, разбојник, пијаница и све што је најгоре. Сад се савршено изменио и само случајно ће кога испсовати. Тај се нада да постане председником, а ове се године кандидује за благајипка иасеобине. Први председник колоније Оскар Вибер, не памти родитеље. Био је веома нејак, кад су умрли. Пре доласка у насеобпну живио је па улнци у Мпчигапу, хранећи се отпатцима, прошњом н крађом. У свежим јеловим шумама, на доброј храни, у хигијенском п чистом оделу, заштићени од зла и патње, навикнути на саморадњу и самоуважење, деца са улице препородила се, као да су добила друго срце, другу душу. Превод с бугарског.

Д о о и с. Ст. Бечеј. (Учитељски штребер.) Свет већ одавно постоји, али се ништа променуо није. Какав је некад бно, такавје и данас. Пакост, злоба, клевета, непоштовање и разврат још и данас постоје код неких људи као — врлина. Код сваког сталежа има људи, којп су ове и оваке врлине задржали, али кад се оваких и код просветних раденика — код учитеља нађе, то је нешто најодвратније. Без увреде, алп кад је учитељ овакав, тај зна да буде пајгаднији баш против самих учитеља. Са сваким ће спрећи, сваком ће нешто додати и шушнути, свакога ће „поучити", па и ои сам ће се латити свачега, само да људима нз свога рођенога сталежа може ■ да пркоси и да се свети. Бог нас је- већ тиме казнио што нас је за учнтеље створио; али нас ст.-бечејске учитеље као да је јаче казнио, кад је досуднб да с нами у Ст. Бечеју буде п Днмитрпје Хаднађев учитељ. То је име учитеља, којн је употребио све своје „страшне" силе протпв осталих учптеља. Прво н прво, нужно му је бпло да над свима постане „власт", а ово је постигао тако, што је као најмлађи стрмоглавце отишао у медени загрљај мајсторШтеве лицидера. Ово „велпко дело" испало му је за руком и он — ахрадости! — постане члан месног школског одбора и перовођа. Две снле уједној особи, то је нешто страшно, а он н онако ужпва да се намргодн п онда је — сачувај г'а Бож^е! — прави страх и трепет!... Дакле, свој „културан" рад отпоче. Као члап предлаже п решава, а као перовођа ппше. Спреман п искусан у своме позиву, одмах је био па чисто с тим, да је о школп ст.-бечејској излишан сваки рад и старање, јер је школа добро и јако саграђена. Он дакле, свој лукавн поглед одмах баци на остале старије учитеље и пронађе, да се против ових нешто мора раднти, како би он још већма „народна срца" задобио и освојпо. Тужба за тужбом се низала коју је он састављао и потписао. Изјашњења су долазила и одлазила и „културан п просветни" рад почиње све јаче и јаче, јер је Димитрије Хаднађев врло обилат. Из његове особпте методе изнећемо само неколнко његових практичних радова које увек дотерује и допуњује према његовом капацитету мајстор - Штеви лицидеру а из којпх ће сваки одмах видети,