Школски гласник

Стр. 102.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

како би се поменута деца српска учила и на своме матерњем језику и у својој вероисповести т. ј. да одреде дане кад би се та иастава могла држати ацрквене општине да одреде саразмерну награду ономе учнтељу који врши ту дужност. Из седнпце ЕШОдбора будимског држане у Сент Андреји 26. новембра (10. декембра) 1908 г." Заиста је оним решењем будимског епарх. птк о.тт. одбора учитељ схваћен као крајње бесправан створ. Један себар и меропх у школској самоуправи, којега свако може заковртати како хоће. И до год ми служимо свпма могућим партијским иптересима, а своју снагу не уједпњујемо, не само да ће бити тако, н.его још п горе. Неколико барањских учитеља. Л И СЈ^И К. Дечја општина у Америци. На обалп језера Мичигана, сакривено младом шумом налази се једно мало добро. У њему газдују грађани стари од 8—16 година. Сва деца са улица из Мичигана и Илиноа, нашли су скровишта у тој маленој насеобини, у којој је самоуправа на широкој основи. У Америци постоје многи заводи за поправљање деце, но мнчиганска општина је у томе јединствена и нема никакве везе са колонијама за малољетне преступннке, којима управљају управнп чиновници или добротвори. Том дечјом државом управљају сама деца. Свакн дечак у тој насеобнније слободан грађанин, који има права да је напустп, кад хоће, а да н не иште отпуст од кога. Та мала земљорадничка колонија са обрађеном земљом и 300 акра шуме, чини засебно одељен народ са, својим председником, подпредседнпком и парламентом. Дан избора у тој „републици" је веома важан догађај, као што је важан изборни дан за председничка места Здружених Држава са њихових 80 милијуна становника. Ову државу основало је неколико особа, које се заузеше да спасу бескућне, мале скитнице. Скуишне прилозима малену главницу и купише један малеп комад земље у северном делу Мичигана; ту су подигли зграду за 200 људи.

С малом изнимком сви дечаци, који доспевају овамо да постану чланови насеобине, праве су скитнпце. То су деца развратннх родитеља, која се тако рећн од рођења спријатељила са преступима; цело доба које дотле преживеше били су у сумњивим градским кућама. Овамо су доспелп, голи боси, гладни, испијени и озлојеђени од борбе са својом околином. Но чим су ступили у насеобину за њих је наступио нов живот, који ннкакве везе није имао с њиховом прошлошћу. Дадоше нм разумети да су 300 акра шуме заједно са обрађеном земљом, брегови око језера, бескрајне планине и лугови, велика зграда са школом, дворнпца за гимнастику и многе стаје, њихова својина. Свакоме је дат по један комад земље и сваки је добио ново и чисто одело и рубље. За примање у насеобину иште се само једно: да није старији од 16 година и није млађи од 8 година. Како нови члан добије комад земље и потребне зграде, постаје слободаи грађашш с правом гласа и с правом да буде изабран за сваку дужност у насеобини. Избори се држе сваке године под јесен, општим, равноправним и тајним гласањем. Свака нова установа предложена од оних који воде насеобину, може се увести само споразумом малољетипх грађана у „републици". Треба ли да се саградн нешто у шуми, на прпстаништу, на језеру или да се купи или прода крава или коњ, сва та питања решавају сами грађани простом већином. И тако н она несретна, залутала деца, која су срећом доспела у ово склониште, почињу да сазнају, да је сваки од њих моћ у тој малој држави и да они нису затворенн у неком поправилпшту или добротворном заводу, него да су слободни господари земље, из чега им се живот приказује сасвнм у другом виду, него што је то било до тада. Према законима које су онн сами издали, означени су часови за наставу у школи, рад у пољу и одмор. За време рада у пољу, обрађује се земља и сеје разно поврће и пића, а тиме се они хране и тимаре стоку. Што преостане то се. прода. У зимње доба иду у дрва и ваде пањеве. Свакн добија новце према броју часова колпко је био па послу. Рад сваког детета