Школски гласник
I
Вр. 6.
ШК0Ј1СКМ ГЛАСНИК
Стр. 101.
вора, што сваког почетка школ. године, бива нове деце која не само да лоше говоре, него по некоје сугласнике не могу да изговоре правилпо. Говорне органе могу спремити и дотерати само вежбом у говору, и овдеје говор у кору лек, да се уклоне погрешке у говору и изговору, јер ће се тако дете уз другу децу лакше привикнути правилном гласању и изговарању. Кад учптељ похвата од каквих погрешака у говору пате поједина деца, он ће баш из тог круга речи, бирати речи п речеиице за говор, да лечи опе које треба. Но као што је говор у кору добар за почетнпке, исто тако он добро послужи кроз сво школско време да се њиме постигне добар говор. Пажња дечја мора се обраћати на садржину речи н реченица и на правилан изговор. Дечја природа тражи промене. Свака дужа једна те иста радња досади му. Говор у кору је врло добро средство, да се промени, освежн и унесе живост у наставу и досада отклони. Расејанп ће се брзо прибрати. Сваки поједпни ученик мора мисли прикупити и пазитп. Ако се са говором у кору споји устајање п седење наизменично (по разреду, по групама или по скампјама) то ће ово добро доћи не само настави, него и телесном добром осећању. Један знатан део школског рада је вежбање. У науци вере н. пр. све изреке, песме и <}стало градиво што треба дословце да се меморира, поновн се у кору. Истих таких места пма и у српском језпку и у другом градиву. Учвршћивање понеког граматичког, земљописног и повесничког знања (правила и нмена) олакшано је говором у кору. Гдекоји учнтељ даје обрађено градпво за меморирање да се код куће напише. Пре овога треба да се осведочи како ће деца упамтити. Како се мора упамтити, биће деци јасно говором у кору. У кору морају деца говорити увек тачном мером, нагласком, унутрашњим суделовањем и примерепом јачпном гласа. Без понављања брзо би деца сво градиво за памћење позаборављала. Да деца смишљено уче, мора учптељ смишљено их преслушати. Изговарање бива поједпнце и у кору. У кору се одмах по уснама позна где заниње. Несигурии ђаци морају иојединце изговорити; оне којн добро изговарају треба пустити да покажу како се изговара. Учење се почиње и свршава молптвом.
После молитве може се у кору изговоритн стих или песма која је одређена да се те недеље учи. У вишеразредној школи пази се, да се говор у кору узима онда кад неће буннти у раду други који разред. Скоро у сваком наставном предмету може се употребити говор у кору, а ради промене потребан је он скоро и у свакој лекцији. Но иако је он врло добра ствар, то се ипак мора пазити да се не узима сваки час, да се не изводи погрешно или аљкаво. Библијске приповетке н. пр. не могу се у кору говорити; рачунски »адатцн не могу се у кору решавати. Мање важне реченице није нужно у кору изговарати. И нарочито важне одговоре могу деца у кору поновити. Но учитељ мора пазити да од говора у кору не постане дерњава и надвикпвање. Видеман вели: „Довољно не наглашен говор у кору, без пажње на паузе, ужасно је слушати". Практнчан учитељ треба да да важности говору у кору. Изгледа да се тпме троши време, али тиме се добија у успеху.
Из школске садооуправе. Учитељ силом катихета. У 4. бр. „Школ. Гласника" о. г. донелисте опо решење буднмског епарх. школског одбора, по којем се силом натурује једном учитељу у Барањн, да мора предавати веронауку свој деци, која похода несрпске школе у томе месту. То је заиста нешто јединствено. Но да се види како је тај исти одбор раније мислио о тој ствари испосимо овде једно решење у такој ствари: „ЕШО. 341 зап. ех 1908. Месни школски одбор у Батосеку, Херцег Суљошу и Чобанцу иа одлуку одавде 225 ех 1908 извештавају о срп. деци што полазе туђе школе а не уче се у српском и црквеном словенском језику нити у науци вере. И то су у Батосеку 5 Херцег Суљошу 27 и Чобанцу 2 свега 34 срп. деце. Решено је: Пошто се по 49. §-у школске уредбе из 1872 г. сва српска деца, која се уче у туђим школама имају учити и свом матерњем језику и у својој вероисповести, то упутити месне школске одборе у Батосеку,