Школски гласник

Стр. 100.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бп. 6.

раде на школској табли. Школска табла је обрнута да је остала деца не виде, јер се пе сме прегледати. Док деца цртају, учитељ обилази и разгледа, но никог не упућује и ништа не разјашњава. 4. Разговор о првом нацрту. Учитељ пзабере цртеже, којп су саразмерно најбоље испали. Ове покаже ученицима да јаче утубе угледнији рад. Зати покаже слабије, погрешне цртеже. Деца на овима траже недостатке и показују их. Никакво ругање не треба допустити. Сад се говори и о цртежима па школској табли. 5. Показивање и учвршћивање појединих ознака. Да престава о дописници, сад буде сасвим јасна, покаже се права дописница. Ови одговори треба да су резултат разговора о њој: Ово је дописница. Видимо предњу страну дописнице. Дописница има четнри стране. Донисница има четири ћошка. Она има две дугачке стране Горња и доња страна су једнако дуге. Десна и лева страна су једнако кратке. Такав облик зове се правокутник. (Геометријска дефшшцнја се не развија.) На предњој страип чпта се реч Допнсннца (Геуе1его-1ар, ово ће се прочитати и рећи шта значи.) На предњој страни горе на деспо, има једна марка. На левој страпи стоји једап грб. Испод грба пише сгнп, то значи натпис. До те речи стоји ред ситних тачкица. Испод тога реда још два реда ситних тачкица. Испод тога стоји једап кратак ред тачкица. С леве стране. Сдесне стране стоји кратка, дебела линија. 6. Скица учитељска на школској табли. Гед којим се црта: 1. Линија леве и десне стране. 2. Линпја горње и доње стране. 3. Ознака речи, марке, грба и лииија на првој странн. 7. Вежбање руке. Узмите креду (угљен)! Пружите напред десну руку. Цртајте у ваздуху од горе доле! — положено с десна на лево! Оставиге креду! Пружите десни кажипут. Цртајте кажипутом по артији горњу, — доњу — десну, — леву страну! 8. Други нацрт учеников по сећању. Нре рада треба побрисати с табле скицу учптеље-

ву. Деца ће сад по јаснпјем схваћању предмета цртати. Добро је ако се пази да се узме приближно тачна величнна дописнице. Гечи са дописнице само се ознаком обележе. Деца која пре буду готова могу оловком у боји, бојадисатп карту (жуто, бело, јасно мрко.) Може се и нека адреса означити. Пошто је пре тога куверта цртана, то се може сад њена предња страна упоредно нацртати са овим.

Из праксе. Говор у кору. Као много друго у школи, тако је ,и говор у кору поникао од Песталоција, којп приповеда како је код првих покушаја у учењу читања и писања увео иапред изговарање и говор у кору по такту. Сви искусии педагози често су се осведочнлп да је говор одличИо средство у школи. С тога је сваком учптељу потребна његова примена. Говор у кору пре свега је згодаи да осоколп новајлпје-, да им одрешп језик, да пусте глас, да се не стиде, да постану умешнијн. Често су деца код куће школом застрашпвана, па кад дођу у школу не можеш од њих ни речи извући. Учптељ им је неко страшидо. Преплашени долазе у школу и седе. Свему томе помаже говор у кору. Деца се у заједничком говору ослободе. Кад дете дође у школу, донесе домаћи начин говора, ако је то у крајевима где се неправилно српски говорп дође и- са тим погрешкама. Па и у онпм крајевима где се чнсто српски и у народу говори, ипак ће детету мпоги пзраз иеразумљив бити у школи, јер се овде већ пази па књижевни језпк н избегавају називи предмета и други неправшнш облици, који се пначе широм по кућама говоре. Дођу ли деца од куће са таким начином говора, који мање или внше одудара од школског, књижевиог говора и то ће их у нрви мах задржати од слободног изражавања. За све то, добро је средство говор у кору. Има учитеља, који се нарочито баве овим радом полазећп од једносложних речп постепено до кратких реченица, које се све у кору изговара и тако вежба правилап изговор и тачпо пзражавање. Даља је сметња у развијању дечјег го-