Школски гласник

Бр. 6.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 91.

на, протезања, а нарочито онда не, кад се ма на који начин отешта упоређење, н. пр. тиме, да се тачке ставе у различите положаје и да се упоређује и хоризонтална и вертикална удаљеност. 1 То се исто показало о у дечијем ехваћању ликова. Па и кад се пред дете ставе Фигуре, које су нешто сложеније, може се нриметити. да се н,егов1> схваћање још зауставља на несувислим појединостима. То се исто огле дн и у цртању. Деца воле напаметно цртање и у новије време нанаметно цртање преноручено је као метода у школској настави цртања. И овде се огледа недостатак сувислости. Синтеза презентованих појединости је врло непотпуна и ехваћање дететово држи се појединости и оно их као такове износи, без да право сређује у осталом излагању. 2 Због тога се н. пр. односи вели чина цртаних објеката не репродукују у релативним мерама, свака објекат стоји овде за себе у једној (према дечијем појимању) одговарајућој величини. Фиксирање појединости огледа се нарочито у томе, да дете црта кућу са рупом за кључ — рупа за кључ је најважнија ствар —, или кућу са скалинама од камена или девојчицу са дугметима или човека са носом и т. д. При том се изабира једна појединост из опажања и ради тог детаља налази се читав остали цртеж, означавајући га са неколико потеза. Или дсте црта делове трамваја, куће, цркве тако, да они без икакве везе стоје један иоред другог (Кершенштајнер). То би се могло поткрепити и многпм другим опажајним примерима из детињег живота. Но, ја се не ћу сувише задржавати на овоме. Извесну паралелу овом недостатку за синтензирање у чулним опажањима дететовим налазимо у његовим вољним импулзима. Импулзи, потицаји за спољашње радње испочетка. су у детета изоловани појединчани импулзи, а у одраслих скоро увек имамо посла са тоталним импулзима. 1 Сравни: Н-бЈеНп^, 1)а,н Аијуептазз 1>е1 бсћиШп<1егп. 2еН;зсћгШ ћдг Рзусћо1оЈЈ1е <1ег Втпезог^апе, 39. св., и ВепизвГ, АгсШу Шг сће ^езатЛе РасћОћ, VII, N0 4. 2 Интереоантна посматрања о недостатку сувислости у детета вала.чи (ј. Кегзсћепз^ешег, (Ие ВпШскћш^ <1ег гекћпепвсћеп Ве^ађип^, Мипсћеп 1905, н. пр. таблице 12.—75., 83.

Још један поглед да бацим на квантитативну или интензивну способност детета, помоћу које се специјално одликује квантитативно јачање развића или усавршавање његове моћи успевања. У првом реду можемо опазити, да дете у свим областима духовне и телесне радње квантитативно мање постиже неголиодрастао. Нема ниједне врсте духовне и телесне радње, у којој одрастао човек не би могао куд и камо више постићи него ли дете у годинама школских ступњева. То се огледа у томе пгго се дете у свима радовима више замара, него ли одрастао и што је степен умора у детета при једнакој радњи тим већи чвм је дете млађе. Можда би човек био склон, да посумња у некоје радње, које изгледају да су детету лакше него ли одраслом, и та се сумња н. пр. огледа у механичком учењу. Обично се тврдило, да дете лакше механички учи н. пр. просто бесмислено градиво, као што су речи, бро ■ јеви година, него ли одрастао. Но, ја сам е к сп ер и ме нтим а доказао, да је то у одраслог само губљење вежбања, праксе. Одрастао човек не употребљава толико механичко памћење, јер он по правилу то замењује са логичким опажањем. Али, кад се одрастао човек загреје (увежба) у механичко учење, он постигне куд и камо већи успех него ли дете Он је у стању ла свој успех упеторостручи и ушесторостручи, а под околностима и да удесеторо стручн толико пута колико је кадро учинити дете у годинама, у којима механичко памћење према досадањем схваћању изгледа да најбоље ради. 1 То су докази за то, да у свим областима духовног живота и интензивно и кван титативно заостаје духовна моћ успевања детета кад се сравни са одраслим човеком. 2 И тако прегледасмо развиће дететово у телесном и духовном погледу уопште и сада прелазим на испитивања развића појединих духовних способносги у детета.

1 Сравни: Е1зег1 & Меишапп, Е1т§е ОтшнИга^еп с1ег Рзусћо1о^1е с1ег ТЈђип^зрћапотепе и. з. лу . Ее1р21§, 1904, Еп^е1тапп. 2 Један изузетак изгледа да је чврсто држмње некојих утисака у детета. О томе еравни каснија излагања о разви ]>у дечијег памћења. *