Школски гласник

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 296.

Матрооолајска учат. скупштана. У прошлом броју донели смо податке, како је дошло до сазива митрополијске учит. скупштине. Овде ћемо изнети рад њен. Већ у среду у вече 3. (16.) новембра о. г.,- долазили су учитељи из ближе и даље околинс Н. Сада, којн су као известиоцн имали удела у раду на конференцнјц одржаној у средишној осн. школи у четвртак, 4. (17.) нов. у 8 сах. ујутро. Конференцију је отворио и рад на њој руководио гл. шк. реферепт г. Др. В. Ђисаловић. Осим учителза известилаца, на њој су били присутнн епарх. школ. референти .'1>. Лотић, М. Манојловпћ, Хр. Свирчевпћ, затим професорп учит. школа у Сомбору В. Ворћошкп и Мнл. Мандровић, а уз то и леп број учитеља и учптељица, од којих су многи и оспм известилаца суделовали у саветовању. Пре пего што се отпочео рад, поделили се приеутни известиоцп иа секције, •према предметпма којп су стављени на дневнп ред и иосебпо у поједпним просторијама, саветовалп се о начипу којим ће груписати своје назоре п становиште о поједиипм предметима дневног реда. Пошто је рад на нацрту ИГкол. Уредбе био најоисеншпји, то је на томе послу суделовао највећп број чланова конференције. Саветовање је трајало до 1 сах. по подне, заттг је после 2 сах. по подне продужепо н завршено је у 9 сах. у вече. За нацрт Шк. Уредбе реферисао је Ђ. Михајловић. Читало се редом тачка по тачка и где је којп од присутних имао што да примети, пзвестплац ,је разложио становиште са којег се пошло при донашању дотичног става. Ко је бпо жељан да вндн како учитељи расправљају о својим стручннм стварпма, •требао је бити присутан на тој конференцији н занста би имао доста што да чу.је н да се •поучи, нарочито би било то поучно, за оне наше крунове,. који школу и њен живот познају по имеиу. Првобптна стилпзацпја тог нацрта за Шк. Уредбу цзмењена је на више места. То је сасвнм појмљнво, .јер ни један нацрт таке врсте не може бити за све члапове једног кадра тако- савршен, да му се не може нншта додати, ннтн одузетп. При таком раду, дужност је састављача да су оип на потребној висини са које ће доминирати грађом, у ту

грађу унети све оно што је потребно, корисно, иапредно, што је прошло крптеријум признатнх величина,. што је окушано и признато као добро п изведљиво. Друга је ствар, да лп ће се то све усвојнтн. Код бпрокрације то пде краткпм путем па бнло добро нли не, али тамо где ее демократски ради, тамо се поступа тако као што је поступљено у нас сад и тражи се мишљење шнрих стручннх кругова. Нцједан члан конференције није порекао вредност ни оних ставова који су изоставл>еии, али се нмало у внду све оно у чему.се мп данас налазимо, наше школе п просветне прплике, те је према тпм околностима отстуиљено н од таких захтева, који бп заиста били потребни, али с тога што су то иросветне потребе, још нпсу тако популарне да буду надмоћннје од обичннх народних традиција. Могло би се чак рећи, да је учитељство жртвовало н један део својпх давнашњих принцнпа, желећп тиме да покаже како није строго сталешки одељено од осталог .друштва н не желп то да буде, алп тражи да се респектује оно што му прппада као раднику, којп је данас изложен на најтежем месту п на најтежем послу. После завршеног саветовања о нацрту за Шк. Уредбу, расиравила је конференцпја питање о Новој Наставној Основп, где је пала од поједпних известиоца, а тако и другПх .чланова многа горка пстина по ону бнрокрацију, која је у таком тешком пнтању веома Диктаторски и без осећаја поступнла према учитељству. Носле краћег еаветовања затим, о осталим мањим предметима дневног реда конференција је закључена. Тог дана око 5 • сах. по подне, конференција је умолнла неколико својих члапова, да еа епарх. шк. референтом бачкнм Љ, Лотићем иоздраве Впсокопреобвећеног госп. епискоиа .бачког М. Шевића. и да га позову на скупштииу. У петак у 7 1 Д сах. ујутро одржано је у саборној црквн иризпвање св. Дтха, а затнм се учитељство у импозантном броју искупило у великој двориицп Речеива хотела. Другови и другарпце којп се давно не вндеше, састали се овде,. многи и после 20 годпшњег п 30 годпшњег ђачког растанка. Какр ли бпју срца у такој прилици, како ли се нижу миле усп<1мене из оне љупке, сретне, бујне младости! Како ли се некад плахи погледитоплих дру-