Школски гласник

Стр. 303.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 17.

се чврсто држи, као праве школске „блат'одети'\ Ја ћу овде укратко пзнетн у чему се састојп овај начпн? Чнтање се учн одељно ол писаља н то: нрво читање са ттамианпм писменима. Познавање писмена изводи се на основу живог иричања, иерсонифнцнрајући писмена, као лица п предмете нз дечјег света. Ово се персонифицирање изводи иа основу најетрожије узрочне везе између: гласа, писмена п пзвесног покрета, мимике. Причање и мимика уносе живости у учење, те је оно, за то, лако н слатко. Логична веза између: гласа, иисмена н мимике служе томе, да дете зна, појмити: за што је које писме баш таког облпка? Ово ванредно потпомаже лако памћење писмена. То је кадро цспомоћи ђака чак п опда, ако се одмах не сети, какво је које иис-ме? Учење је логично, а не чисто механично. Колко врели тако учење, то знамо сви. Ето, тимеје, у најкраћим цртама изложена суштпна фономимичког начина. 0 свему томе сам опширно пнсао у свом „Уиутству". Сад ћу пак пзиетн овде једну практннпо обрађену лекцију. Ја ћу овде причатн сасвим онако, као што прнчам и децп. Нећу се обзиратп иа то, да л ми је говор правплан? Причаћу, што год боље у м е м, п р а в и м д е ч ј и м ј е з и к о м. Ово зато чиним, пошто се, на основу фономимике, учење отпочиње одмах после 2—3 дана, како су деца дошла у школу. Учитељ, испрва, мора да се равна према деци, да би пх што већма ирндобпо за себе. Деци и не кажем, да ћемо учити читати, већ нм рекнем, да слушају па мене, јер ћу им нешто приповедатп. Дакле! Слушајте децо овамо, хоћу нешто да вас пнтам. Ко воле да се сигра? А шта волете да се сиграте? Кажи ми ти „Н"; ти „X": ти . „У"! А ко воле да се сигра солдати (катана)? А шта имају солдати? (Капу, пушку, сабљу.) А како се деца сиграју, од чега иаправе сабљу, пушку? А за што им не треба права сабља и пушка ? Куд пду солдати, да се сиграју рата? А како иду? А шта ради један од солдати, да сви други иду једнако? У чега свира? Ето, тако исто могу се сиграти и деца. Како се сиграју добра деца? А какви су они, који вичу и који се свађају? Но, какви ћете ви

бити? Богме, ђацн треба да су добри, па да се сиграју лепо. Ево, сад ћу вам приповедати о једном добром дерану. Слушајте само! Бпоје.један малн деран. Исто такојебио мали, као игго сте и ви. Он је увек слушао свог оца и своју матер. Што год су му онн заповеднли, а он је то одмах урадио. Зато су га отац н матп здраво волелп. (Кога је слушао тај деран? Какав је био зато? Шта раде добра деца? Е, а од вас, који јетај, пгго слунт оцанматер? Е, башје лепо децо! Видите вп сте, зато, добра деца! Тако, децо, и треба! Тб су добра деца, која слушају оца и матер. Ко ће вас онда волети?) Е, слушајте, сад ћу вам казати, шта је још радио тај добар дераи? Он је волео да се сигра солдати. Од паппра је направио себи капу. Сабљу (пушку) је направио од дрвета. Па онда се шетао, као какав прави солдат. Његов отац је то видио, па је знао, како он воле да се сигра катана. Једаред је његов отац отишао на ватпар. Мислио је, шта да купи том свом сину, јер га је тај његов снн увек слушао. Кад је видио .једну малу, праву трумбету (од рога), а он је мнслио: аха, то ће бити добро за мог сина. И тако он воле увек да се сигра солдати. Ето, кад већ нма капу, пушку п сабљу, ево мујош и трумбете. Сад ће бити, баш као прави солдат. (Штаје купио отац том дерану? Е, а за што му је то купио? Ето, видите, ко слуша оца, а отац га, онда, воле, па му онда н купи што год.) Трговац је замотао трумбету у лепу, црвену арттгју. Кад јо отац дотпао кући, а он је казао снну: е, сине, видиш, зато, што си ме увек слушао, ево, за то сам ти нешто кунио. Кад је деран добио од оца то што му ,је донео, а он је једва чекао, да, види, шта ,је тамо унутрп у артијн? Кад је развио артију, а он видн, да је унутри једна трумбета од рбга, Јао, како се само здраво радовао?! Све је скакао од радости. Кад је мало гледао, а он је одмах пољубио оца у руку и лепо се захвалио. (Је л то лепо, што је он радио? Богме, паметна и добра деца, чим што год добију, а они се одмах лепо и захвале, па пољубе у руку. Тако н ви треба да радите, ако хоћете, да будете добра и паметна деца!) После је тај деран узео трумбету, па је у њу свирао овако: уууууу! (Одмах, тог истог момента покаже се и мимика, Руком се маркира, као да свирамо у трубу! Гласање мора бити пре-