Школски гласник

Стр. 287.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНМК

Вр. 17.

Но осим овог јбдиодушпог иоклпча, учнтељство је и зјиш дусима орпског иарода н орПске -просвете, рекло да отстуне и оии су осетили своју иемоћ и ншитавило п повукли се у овоје ннштавило п осталп спћушпп да се косе са с-војом пакошћу. Њихови агепти су иослужилп миогобројиом учитељству примером какво учител>ство пе сме бити. ак(> жели да остаие па висинн свога позива, својпх идеала н ако пе тежн да ностане туђе јадпо оруђе. Све јето учитељство вндело, чуло, згадилосепа тоивпсоко се узвиспло радом п одушевљењем својим иад том својом треиутном срамотом, шт< > има и таких другова. Оно ј о у чистоти свог идеалиог полета, братском љубавп и слогом загревапо, прешло са сажалењем преко тога и оспажено лепим п племеиитпм иотхватима свога тако дивног учитељског кола. сваки нојединац његов пошао.јеу свој круг рада пуп чврста уве])ења. да је сваки у свом јату силан и сиажан. II да учитељско јато силно п снажно, иекреном л>убави н одаиошћу сиојено, може нрепородити овој народ, да овај свешћу својом уиозна тежину зла, оних залуталих синова, којн се толико већ избезумили, да сву војску иросветпих радиика иашег народа, да сво учитељство пазивају пијаиом рул>ом. Драга браћо! Светао је ваш рад! Чнстоту п светлост тога рада нико ие може укаљати, па ии оиај који је слика песниковнх речи: „Грешник мисли себе пере, Кад стотине чистих каља!" м.

1" ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЋ ТОЛСТОЈ. 28./УШ. 1828. | 20./XI. 1910. ^5 &К^1 1 ^8Ж8ШЈј&јЈ> 1В> Умро ,је великн човек, велики Словен, велики Рус, великн мислилац, велики уметннк, велики учитељ и васпитач људства. Пз свију крајева простране и у свему велпке Русије, хитају иаучен»аци, хита.ју радпицн, уметницп п простп. богаташи и сиротиња у -Јасиу Пољану, да се иоклоне гробу велнкога мислиоца. Тај најгенијалнији психолог својега доба, бно је п учитељ. У Јаоној Пољапи осиовао је школу, у којој је сам учптељевао. У тој школи није владала в,ол>а школског закОнодавца, негоје њен основ била мпсао и воља детета. Дете у Толстојевој школи кретало се слободно, слободно је п>о,ј нриступало п слободпо нз н>е излазндо. У њој није вејао дух западних осннвача недагошких праваца. него пскуство учптел>а самнх. Год. 1862. издавао је Толстој педагошки часопис „•Јасна Пољана", где је у уводу рекао: „Мн знамо, да се нагае уверење осннва иа сазнању, да је једина метода васпитања иокуство, а једнпа његова критика јесте слобода". Доказе за ове своје назоре нзнео јс Толстој у својнм сабраним описима (св. 9.). У педагогијп ,је Толстој најближи Русоу. РусовЈвевим идејама, дао је словепски дух. словенски израз. Његова школа у -Јасној ПоЈвани остаће заиисана као Песталоцијева школа у Стаису. У иовеспици педагогије важиће оиа као иајсмишл>енпји покугаај о нзналажењу нових нутова, што воде хармопичком развитку детиње дугае. Она је иротест против круте бирократске гаколе, која је иопикла па германском земл.ипггу и нренесепа иа меко оловенско земЈвигате. Опаје осиовапа на уверењу, да дете може бити васпитаио и однеговапо до потпуног развптка својих иидивпдуалпих сила, једнпо у ужнвању иуио слободе. Дете појима добро тек тада, ако му је дата слобода. Само слободом може се у гаколи развитп здрави дух гаколски. Толстој сузбцја паспл.е у друштвеном животу. па тако чини п у педагогицн. ()п тражп, да казна не буде освета, иего поука, тежиште њено пма битн у души грешииковој, у његовом осведочењу; пе сме угпцати деиресивно п тамнети грешников осмех па живот. Сиољагања казна дражи греганпка и слаби његову љубав ка ближњем. Ако се уклонн иаоилна ка-