Школски гласник

Лр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 288.

зна у породици и школи, то ће бити повод да се уклони насиље у животу. То ће иоправити људско сажиће! Са земље одлази великан, којег ће тек будућа поколења заправо разумети!

ЦРТИЦЕ ИЗ ЕКСПЕРИМЕНТЛЛНЕ ПЕДНГОГИЈЕ. Од Др. Паје Радосављевића. (Наставак.) VII. Развој дечијег говора: Деца уче језик у разним периодама' живота. У току прве године не јављају се толнко артикулисани гласови. После нрве четврти годнне ступају неартикулисани гласови и трају до десетог месеца, кад се јављају слаби почецп артпкулнсаног говора.* Деца, која тешко уче, постизавају ово много касније. Кад се завршава учење језика, код различите деце различито се нротеже. Соцнјално стање родитеља у овом погледу игра врло велику улогу. Релативан завршетак говорног развоја можемо најраннје одредити са свршетком четврте године. Ну, код већине деце ово се протеже чак до школских клупа. Коректан облик говора често се пута мора да развија у школи, тако, да код некоје деце тај завршетак у 'учењу говора траје до осме и десете године. Говор је у неку руку воља, вољпн акт, који постаје аутоматичан. Дете добија многе утнске, пре него што почне да говори. Говор или други делови падају, ако пх све не прихваћају душевне функције. У развићу дечнјег говора имадемо 1.) идеелно, 2.) моторичко и 3.) и деомоторичко развиће. Код нрвог. идеелног развића дете мора тачно да перцепира гласове са ухом. да пази иа мимику и говорне покрете, да контролира своје сопсгвене гласове н да бдије над осетима покрета. Аперцепн-

* Види мој чланак, што је ивашао у „Новом Ваепитачу" од 1905. године (ев. I. и II.)- под наоловом: ,Постанак иврека у говору дечијем. Цртица иа Техничке Певхологије".

рање гласова, дакле, мора да је ту. Дете мора да сравњује и диференцира гласове. Извесно поклапање са објектима мора да је ту, .јер су гласови само знаци за објекте. Већ у првим месецима може дете да разликује гласове својих родитеља. Свесно разликовање наступа прпличио касно. Разумевање говора (нормално немо стање) претходи говору. Пре него се образује говор, мора се развити нагон за пмитирањем (оионашањем). Где овог нагона нема, ту дете остаје немо. Осећајп и афекти гоне децу да говоре. Идиоти имају често пута слабо развијен осећај, па зато тешко и уче говорити. При моторичком развоју говора мишићи језика и т. д. морају се развити. А код и д е о м о т о р и ч к о г развића говора морају се створити ћуприје између идеелне перцепције гласова и покрета. Дакле, морају настати свезе између звука и предметних представа као и извесни покрети. Успостављање ове свезе врло је тешка ствар. Постојн говорнп центар н његова .је штудија тешка, па смо присиљени да у том погледу иштемо савета од психијатера, који те појаве испитују на повредама. Тако је немачки проф. Др. Вернике* (\\ г еппске) пронашао центар говора, који лежи у левој хемисфери (полутини) мозга. и то у трећој чеоној (фронталној ) вијуги. Тако исто и опажаји звука и т. д. имају своје различите центре (средишта). Док Верников „сензорички говорни центрум" води контролу над говорним гласовима то ...м оторички говорни центар" (што га је пронашао Француз Брока) извађа саме говорне покрете. Ово друго говорно средиште лежи изнад Силвијевог иросека у мозгу (а оно прво среднште исио д). Да бн прегледније видели како се развија детињи говор, добро ће бити да ирво видимо основне штадије његове, а то су извесне душевне и телесне радње. Најнижи степени у развићу говора: Они се могу свести на: * Види : \\ т и п (31, бгипЛгидв с!ег рћуз^ок^јасћеп Рзусћо1о§Зе четврто, најновије мадаље, I. евмка. *