Школски гласник

Бр. 6.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 99.

тељској школи крајем 1910. 11. школске годипе иолагати поправпи испит из два предмета за III. разред. (Наставиће ее )

ПРИТЕЦИО У ПОМОЋ СРПСКИМ НАРОДНИМ ШКОЛ&И& У БУДИМСКОЈ ЕП&Р1ИЈИ - К)ПУЈ10 СРПСКЕ ШКОЛСКЕ ЖИГИЦБ. ТТТто су телу човечјем очи, то су иашем народу црква и школа његова. Па ко не би чувао очију својих, а како опет иаш народ не би чувао два главна бранича и чувара завета и светиња својих: св. цркву и школу народну! ? И наш малобројнп народ у Будимској епархији дубоко је прожет сазнањем о важности цркве н школе своје тим више, што је јако растркан на простору више жупанија а знатно удаљен од главне струје народне. Свестан је о том, да га црква и школа спајају са осталим целим народом и дају му снаге и крепости, духа п полета, да се може одржатп у заветима дичних својих старих: славне браће Бакића и других јунака, чије су јуначке чете крстариле некада по овим крајевима у борби за хришћанску идеју; св. Стевана Штиљановића, чију је илеменитост и узвишеност поштене душе тај део нашега народа присвојио па те врлине још и данас засведочава у збору и сваком твору своме; незаборављенога патријарха Арсенија Чарнојевпћа, који је међу тим народом ударио оспове обновљеној патријаршији, те славних и честитих будимских Срба, који дуго беху вође народне у сваком добру и који нам основаше и дично просветиште наше Матицу Српски. Но и крај најбоље воље своје имовном снагом нејаки тај народ наш не може сам из својих средстава да се побрине за цркву и школу своју, ма да заиста примерном ревпошћу све што може за њих даје. Особито за школе своје не може да се састара онако, како то новн угарски школски закон из 1907. године захтева. Са две стране притекло се у помоћ школама у Будимској епархпји; 1. из срп. народних фондова дадоше наше највпше црквено школске власти лепе суме у помоћ и 2. „Драва", деопичарско друштво за пропзводњу

жигица у Осеку примило се даизрађује Српске тпколске жигице. Од којих даје 5°/ 0 у име помоћн српскпм народним школама у нашој епархији. Из овог другог извора притпцале су прилично лепе суме школама у помоћ. Тако само 1910. године свега 1706 кру-на 22 фплира, а од почетка до данас у свему 9159 круна 34 филира, пз којега новца је многим школама помоћ пружена, највпше школп у Ловри, у овом једпном чисто српском месту, у ком је отворена и друга школа, за коју је зграда са учитељским стапом из овог новца трошком од 6150 круна 20. фил. подигнута. Но прети опасност, да ће овај другп извор усахнути. На име, угарска држава снрема се, да у свој монопол узме израђивање жигица. Питање је још само краткога времена, када ће ово бити свршен чпн, и онда ће школе у Будимској епархији отпастн и ако неодврло велпке, али ипак зато од знатне и лепе поМоћи. Па да би се школе у Будимској епархији бар и до увађања државнога монопола за производњу жигица што више користиле ирииоспма од друштва „ДРАВЕ", умољавамо све родољубиве Србе и Српкиње, да у будуће још и са већом пажњом настоје око тога, да се у њиховпм домовима и домовнма њнхових познатих, у читаоницама, певачким друштвима па можда и у кафанама искључнво Српске школске жпгице употребљавају. Ову молбу управљамо иавластито на наше свесно свештенство н учптељство, молећн пх, да обрате пажњу нашем народу на ове жигице п на помоћ, коју од њих добивају срп. нар. школе у Будимској епархији, те да народ што вшпе те жигице употребљава. Ако у којем месту нема тих жигица нп у једној продавнпци, умољавамо, да родољуби пареде трговцпма да их набаве код фирме : „ДРАВА" деоннчарско друштво за пропзводњу жпгица Осек (Ессек, Славонија) а трговце умољавамо, да ове жигице што внше протурују, знајући да тиме не паиосе себи штете а једном делу нашега народа велико- добро чине. У Сент Андрији 24. јануара (6. фебр.) 1911. УПРАВА ЕПАРХИЈЕ БУДИМСКЕ.