Школски гласник

Стр. 100.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

Преглед књига. НА СТ8АР Г. ТЕРЗИНУ. (Свршетак.) 9. Какав је Т. и његова ауторска часпост види се и из овога. Ја сам му приговорио што се убраја у коваче формалннх степена. Он се бранп тпме, што му је слободпо „у раду од 10 год. пзмислпти" барем фор. степене, примећујућп, „јер колико Ја познајем искреност критичара, да је он то где видео у истом облику он би то менн већ пршпио па и право имао." И опет се Т. дао завести својом „часном" уобразиљом. Мислио је да сам изрекао све што сам имао. Алп стапи Терзину мало. У првом реду Бе Оагто је још 1899. нстакао исту класификацију али није рефлектпрао на пкакву оригиналност, јер у суштипи та тријас - класификација изведена је само на темељу пуке логике. Дерпфелд а особито Вигет, такође су истаклп тај тријас, али, наравно, са неком мотивацијом, коју и Т. узима на једној страни, свога сииса, а на другој опет то обара. Наиме на 41. стр. Т. вели: „Овај поступак назива Рајн предспремом, која ништа друго ппје, до ли растварање (аналнзирање) досадањих представа; с тога се овај степен може назвати и анализом." Т. критнкује Рајнову „предспрему," а овамо сам усваја тај облик у „своме" систему форм. степена, па на стр. 42. изрично вели, да је тај степеп, пеизбежап и потпуно основан." Тако шепртљанство и морско мотивисање! Алп пођимо даље. „Свој" други степен он овако мотивише : „После тога (т. ј. после предспреме) саопштавајмо деци ново градиво и свим могућим начпнима се старајмо, да нам деца то ново граднво и схвате. Том приликом обрађујемо пово." (стр. 42.). Из овога се не може видети, које оригиналпе форм. степене кондензује Т. у овом „свом" степену. Јели то синтеза, асоцијација н систем, илн се ту схваћа само синтеза и асоцијација нлн пак само сннтеза? Терзинов ум и његова часна оригиналност о томе не да1у нам ни логичке, пи психолошке, ни педагошке, нп филозофске, пи практичке јоте. Шта му је трећи степеп? Ево његових рођених речи: „После обраде сређујемо све, што смо том прпликом научили и увежбавамо, да нам то деца н запамте. С тога и називамо тај рад сређивање и увежбавње."(стр. 42—3). " \\У '

У први мах читаоцу изгледа да Т. мисли овде на степен синтезе и апликацпје, али то није тако, јер овај степен тежп да обрађено градиво „деца и запамте." И ако нам Т. ни овде не даје ни логичкпх нп психолошких разлога ипак га можемо, или боље речено морамо, схватитн кад изрично вели: „Формалнн степенп могу се дакле свести па три психпчка момента при настави: п о см а т р ањ е, р а зм и ш љ а њ е и уп о т р е б а (увежбавање) (с'тр. 43.) Дакле, управо класификација Дерпфел дова, Виг е т ов а, Д е Г а рм о в а и других. Где је сад та Терзинова оригиналност и часиост ! И још он има образа да себе правда! Заиста непоЊатни морал! Та читав његов одговор оличава архинеисправност. Место да ми стварно одговара, он публику заварава са речнма: „Ено оног лечника у „Наиретку" шта каже такође за експерименталност критичара" (које тај лечник, н шта је он рекао за мене?!). Зар његова дужносг није била да с разлозима онравда „своје" формалпе степене. Нажалост и опо што је рекао о њима почетпик не може схватити. Сво његово педагошко резоновање н апликовање о томе стављено је у три четири ретка: „Ова три степена заИста и постоје у свакој обради градива; нису тако сложенп, те ће их сваки (!) учитељ лако разазнати и определитп, а међутим пе могу сметати ни психички ток душевног рада у детету" (стр. 43.) Каква претпостављања (о учитељевој мађијској моћи схваћања) и глупости („психички ток душевног рада у детета) у излагању! Зар је само то Т. „нзмислио" кроз 16 година свог рада?! Као што је познато „наставпп" или „формалшг степеии" створеип су тобож као једини принципи индуктивпог наставЉања. Хербартовци групншу те прннципе у пет степена: 1. Приправа, т. ј. иетиче се ци . б (навештај" Турићев) рада и у еиест ее доводе етара Факта у чијој ће ее светлоети куиати вова Факта. Тлј степен односи се на уиотребу т. зв. принципа аперцепције у настављању. 2. II р е з е нт а ц и ј а, т. ј. упознавање довол>них и репрезантативних партикуларних чињенпца. 3. К о м п ар а ц и ј а и апс.тр акција, т. ј. у проучавању ових презентованих чињеницз ђаци извађају битни опћи Факат или закон. 4. Г е н е р а л и с -а њ е, т. ј. овај оићи фзјснт или закон ђнк јасно изражава или Формулише. Онај табеларни преглед што га Т. износи (стр. 43 ) просто је узет из Ријнове мнле Н^дагогике (срп. превод), коју он ни не номиње у свом предговору. Он Је само узео, нли боље, речено, „измиелио" други ред.