Школски гласник

Стр. 90.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бг>. 6.

оно: из какве су околице деца, шта чују код куће о школи и учитељу, да ли им родитељи држе науку за срећу или сметњом која их спречава у заради њиховој У појединим школама има разлике у свим тим погледима и с тога о самом учитељу смемо свој суд изрећи тек онда, кад смо узели у достојни обзир све те разнолике међусобне одношаје. Држећп школско васпитање као продужење домаћег систематског васпитања пошли смо даље са том поставком, да се школско васпнтање надовезује на свесно породично васпитање. Међутим то се са јавом баш не поклапа, јер- где је такове школе, у коју би само брижљиво васнитана деца иолазнла под руке учнтељеве?! Напротив, истинајебаш то да васпитаници извесне школе, било то да су они дошли у њу из ма којег друштвеног сталежа, највећим делом нису имали дотле учешћа у сиетематском, свесном васпитању, пошто породица за то није сиособна. Баш код основне школе нарочито морамо узети у обзир то, да ту код деце постоје ванредне разлпке како у ствари њиховог порекла, тако и у ствари живота им изван школе, због чега су сва та школска деца само у том једном погледу једнака, да свако од њих носи собом у школу својих првих шест годииа неизмерно много, несређенпх утицаја, који су душу нојединих врло разнолико иитомили, по од систематског васпитања много јаче, пошто су слободно утицали. Замислимо сада, да школа са таковом масом отпочиње свој рад. Можемо ли се надати, да ће она у стању бити да постане господарем душе целе те масе? Одговор је врло неизвестан и у , великој мери зависи од саме личности учнтељеве као п од случајне смесе дотичног разреда. Веома је велнка разлика у погледу круга, слога из каквог је већина деце у школу дошла, Према нашим прнликама други је случај у престоници, другп по већим ировинцијалним варошима, а други по седима; по различитим окрузима престонице п по провпнцпјалним школама где се становништво бави земљоделством или занатлијством. Не-

ћемо да говоримо о оном друштвеном слоју чија деца не иду редовпо у основпу школу, пего полажу пспите приватно и без тога остаје нам доста разноликости. Депа т. з. пнтелигентних људи, као и деца сеоскнх газда ступају у школу са извесним сталним карактеристичним цртама; биће у ио некнм ошптинама да има од тога и одступања, но зато је учитељ ипак у стању да према тим местима упозна њихове карактеристичне црте п да се према томе и равна. Па тако ако дете на дому родитељском п не узима учешћа у свесном васпитању т. ј. ако се и не васпитава свесно, на љ често пута утиче мпого доследнији утицај; неизбежни а одређени утицај дотичног друштвеног слоја, круга, у коме живи т. ј. општег духа који влада у дотичној општини.*) Уошпте тек тада се можемо надати успеху школског васпитања, ако учичељ темељно познаје дух којн влада у околини своје школе, или оно земљиште из кога су му васпитаници израсли. Наука о души детињој оепособљава га само на то, да види на својим васпитаницима што је уопште детињско а шта од тога одстуна. Међутим је сасвим друго знање потребно, да те са околином заједничке, особене црте разумети може и да се према њима и равнати знаде. (Наставиће се).

Постанак „Школске Уредбе" од 1872. год. — Прилог раду српеке омладине на просветном пољу. Реч пред стварање новога школскога закона. IV. Сад кад смо изнели нацрт школскога закона и текст саме „Школске Уредбе", * С педагошког гледишта добро би било, да они учитељи, који темел>но иознају одношаје евог учит. меета, да прибележе и протумаче оне прилике и околности у којима онде школско ваепитање првополазника отпочиње а осталих тече ; /а похватају оне црте, које се као резултат спонтаног, бесвееног васпитања < читују при првом ступању свом у школу на деци дотичне општине. Било бн од користи да видимо те ваиста различите прилике, што би разумети могли много што — шта и о свом културном. стању далеко иетинитију слику би добили.