Школски гласник
ШКОДСКИ ГЛАСНИК Стр. 91.
Вр. 6.
како је изашао из саборске расправе, износимо и саму саборску расправу о томе нацрту. Та је расправа изаитла у новосадским листовима „Застави" и „Народу" од год. 187.1. те смо је одатле пренели у целини, јер смо уверења, да је баш данас потребно да се зна, ко је све кретао и кочио точак нашем просветном напретку, и јер се у њој као у огледалу виде интенцијесрпскеомладине у школским стварима. Та расправа и сама говори за себе и сувише много, а да би је требало још опшпрније коментарисати. Да пређемо, дакле, на саборску раснраву о иапред штамцаном нацрту школскога закона! Седница 80. — 13. ма>а у пола 10 саШи Прелази се на дневни ред. На дневном је реду иретресање школског нацрта. Стева В. Поповић, известилац шк. одб. излаже начела, иравац памеру п сврху, која је одбор школскп руководила,—између осталог вели: да наш народ до пре 6 годппа на својим саборима врло се мало брииуо за шко-' ле народие, зато се могу пре 6 год. на сабору донешене одлуке у иогледу Школе као напредак сматрати. Од тога доба већ је у Угарској о том доиешеп закои, и школски одбор дужап је био, да се како на те околностп, тако и на потребу народиу обазре, ко.ја је показала, да јој одлуке саборске од 1865. г. не одговарају п за то одбор нову зграду предлаже. Потом прелазп на користи, које иам доброустројене нар. школе обећавају, говорећи: Сви смо господо толико богати искуством, да можемо појмити, да нема јаче иолуге, која би покретала просвету народну, по што је развитак његови просветни завода. Међу заводе, који унапређују народ, спада народна основна школа, онај народ, који има пајбоље народне школе, ако није данас први биће сутра. Разлаже затим задатак школе. Бацајући кривицу што нам школе нису напредовале, на околности и велп: Данас кад смо автономпју добили, треба да се побринемо да се просвета у народу разграна, а то ћемо постићи ако удесимо школу, да нам буде полуга напретка. Саборски одбор желио је, да покаже своју лепу памеру тпме, што је прегао да школу изнутра и с поља усавршп. Спољашње, што је увео таке иауке које су данас преко нуждне, што је означио начин како да сваки шаље децу у школу, да парод увиди корист и потребу школе. Исто је тако желпо, да ошгј, који је израз онога духа што веје у школи, може се одатп из свег срца старању
за школу; да даде достојан положај срп. учптељу, да му осигура опстанак. Баца даље кривицу, што смо назадпп у просв€ти, хрђавој наплати учитеља. Зато одбор предлаже бол>е спабдење учитеља. Но као што човек неживи само од леба, тако је и одбор тежно, да даде учитељству слободно независно кретање, да оно загрејано љубављу према народу, даде израза свему оном што нде на бољак школе. Затојеодбор одредио држање учитељски зборова, дао им је средства за даље образовање: установом школских месних окружних књижница. А будући да учитељи без стручне припреме не би могли свој позив извршивати, зато је одбор одредио, установио заводе за учитељево стручно образовање. Доказује потребу, да се један прииравпичкп завод подигне у горњој крајини. Говори да се одбор нри одређивању средстава за образовање учптеља иоглавито о том старао да буде вешт учнтељ, и да буде опште изображење. Зато је одредио, да буде у приправничким заводнма онолнко радни снага. колико могу тај огромап посао свршити. Разлаже даље: да је узрок опадања недовољно образовање женскиња; п како су Срби своје ћерн у туђину слали, да су се туђинским духом напајале; да јс образовање женскиња само породицама остављено било. Зато је одбор донео предлог, да се подигие виша школа за изображење женскиња. Говори, да одбор нпје могао донети предлог за подизање тако званих инштнтута, који би жепску од породице отргли, иего завод који ће у свези са породицом васпитати н одгајатн женеке, да буду не са.мо добре ћери, сестре, верпе љубе, п кућанице, но које ће чувати н народне обичаје н особине, те је према томе н одредио предмете што ће се у тој школи учитп. Казује даље: да се у новије доба покренуло питање да се женскињама даде особити положај и самосталност но почем то питање, које се сада живо претреса још није решено, зато је одбор држао да се не могу подпћи заводи за стручно пзображавање женскнња, и да ми у том по пашој снази не можемо предњачити. Женску школу сматра одбор за завод у ком би женске толико знања прибавиле да могу после специјалне школе похађати. У погледу ђимназнје Новосадске и Карловачке говори да оне требају унутарњег напредног устројства и материјалне потпоре. У унутарње преустројство нпје се мислпо одбор упуштати, него пх је ставио на онај степеи на ком су такви заводи у драгави. Унутарњу организацију упутио је да се прилагоди унутарњој организацији државннх завода. У спољним одношајима иредлаже оне промене, које одговарају духу времена и иеалтеришу жељу осннвача. А почем се у овпм заводима н свећеници наши обучавају и спремају за даљн свој позив, и по-