Школски гласник

Стр. 92.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

чем данашње доба иште од свећенетва да буде опће образовано, како би могло сав свој уплив на умни развптак парода употребпти, зато предлаже одбор реформисање богословије намештање што бољих учитеља. Говори даље: да је битни фактор напредовања школа власт која се брине за те заводе, зато је школски одбор, поставио месне органе и окружпе по епархијама, којп врше иадзор над свнм тим народним заводима. Позива сабор да узевши ово за основ свом раду, својом вештином и саветовањем покаже пут како ће се развитак народа постићн; препоручује нацрт, за основ шпецијалне дебате. Председн : пита хоће ли се сада читати нацрт? Др. Суботић предлаже г да се узме као прочитано. — Прима се. Анђелић парох чинп сабор пажљивпм да се пе може у претрес упуштатп јер нема довољан број посланика. Др. Суботић — велп — само кад се гласа нуждан је довољан број, а овде нма приметбе саборског одбора да се прочитају, те можда неће нп доћи до гласања. Др. Касапиновић обележава становпште са ког је саборски одбор сматрао нацрт. Говори како се одбор знајући да у школском одбОру стручњаци седе немогаше упуштати да чини и оно што је строго школско, но само опо што му се чинило да није сиетематично. Зато предлаже да се одвоји закон основне школе од закона за девојачку школу, ђимназију и богословију. Јер ти заводи пису са основном школом једне природе. А. Сандић ппта шта ће бити са закључцима учптељских скупштина; и како ће се ови подпетп ? Др. Суботић - веди — да ово пе може бити предмет дебате, ио нек г. предговорник донесе предлог пред сабор па ће се решити. После кратке дебате у којо.ј участвоваше Др. Павловпћ, Др. Касаннновић. п В. Ћурђевић, који се прими да на дотпчним местима заступа предлоге учитељских скупштина, почем је у школском одбору то већ решено. Др. Суботић започпње ђенералну дебату. Говори како је код нас жалосно стање да се впше гледи на терете него на користи које те терет условљавају. Казује да је материјалпо благостање услов напредовања и то стање треба у нашег народа подићи. Он има више извора: први је у рукама државе о коме ми неможемо говорити; другп су школе и тај спада у наш дјелокруг. Даје овај сабор своју пажњу на њих обратио то је познато; сабор је дакле почео са своје стране кораке чпнити, ал све се наједаред учииити неда, јер сунам силе мале. Овом приликом признаје заслугу оних људи што нам изворе приправише који основаше фондове да се из њих народ помаже. Средство које цељп води тојеосновНа

школа, у нас су школе запуштене и желити би било у народу више добре воље за школе. Говори како парод нерадо шаље децу у школе зато н сматра да је пужно да они, у које народ поверења има обавесте народ, да треба децу своју у школу да шаље, и да свака крајцара што ју иа школу потроши у жпвоту дечпјем дукате носн. Зна да ће бити људи којп ће народ заваркивати да паре не троши, али т'о нису пријатељи него злотвори народни. Ми би бплн непрпјатељп народа кад би чували ону крајцару која ће народ учинити напреднијим. Учптељи треба да су наплаћени, алп у том не треба на пречац ићи. Што се тиче садржаја школ. нацр. он га цени и уважава а неузмогнел се све на једанпут ипак треба лагано ал поуздано корачатп нанред да се постигне она сврха која је стављена. Радује се томе што се са свију страна тежи за оним што у напреднијн народа постоји, јер то је доказ да смо познали користи тога што желимо, н ради смо да се то и нама пренесе. Позпва сабор да сву позорност на школу обратн, тада се — рече — можемо мирном савешћу разнћи, јер смо ударилп темељ лепшој будућности народној. Моли сваког да што краћи буде јер је иастало доба кад треба впше творпти нег говорити. (Живио.) Стева В. Поповић усваја прпмедбе саборског одбора. Разлаже потребу недељнп школа којој. бн био задатак да по околностима живота народног унапређује просвету и пауку. У погледу новчаиих жртава свакако је умесно да народ те жртве радо принаша, јер ако у народу нема воље на те жртве, нема ни напретка. Држи се у опће да је парод суверен а кад мп вндпмо да тај суверен на просвету врло мало троши, тад се морамо бојати за опстанак тог суверепа. Са жалошћу прпмећује да народ овој ствари онолпко пажње пепоклања колико заслужује. Препоручује сабору, „нацрт" за основ пшецијалне дебате. Председпик ставља пнтање почем н известилац школског одбора усваја прпметбе саборског одбора на школски нацрт: она г. која примају нацрт одборски с приметбама саб. одб. за подлогу шпецпјалне дебате, пека изволе устатн. — Устају сви. Извештач чита : „Нацрт закопа за . срп. нар. школе." На предлог дра Касапиновића и према приметбама саб. одб. мења се овако: „Закон за срп. народне школе." место нацрт .и т. Д. Извештач чнта § 1 п 2 и приметбе саборског одбора да се § 1 и 2 споје. Прота Бранновић предлаже да се место: дужни су слати у срп. нар. осн. школу метне: дужни су од 6—12 односно 15 год. у срП. нар. осп. школу слати. (НаставиКе се.)