Школски гласник
Стр. 94.
ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК
1>р. 6.
Школски надзорннк има плату, права и положај учнтеља основних школа, а станарину добпва из окружног школског прпреза. На име попутнпне добива 1000 дин. на годину. Чл. X. У члану 73-ем укида се последња алинеја, а нова да гласп: Изабратог школског надзорнпка (по чл. 72-ом) утврђује Министар просвете и црквених послова. Чл. XI. Нов чл. 86-ти да гласи. Никакве нове дужности не може Министар прописатн расписима учитељима, осим предвнђеннх овим законом. Учитељима је допуштено, да могу, ван школских часова, отправљати сваки частан посао. Чл. XII. Закон овај ступа у живот 1. јануара 1912. годпне, а одредбе зак. о нар. шк. п одредбе других закона, у колико бп се косиле са овим изменама и допунама, престају важпти. У Београду, 13. Нов. 1910. год, Милош Милојевић Милан РЛарковић Јован Стојковић народни посланици.
Педагошки преглед. (Свршетак). Светски конгрес и питање о домаћем васпитању. Извештаји 4. секције груписали се око питања естетског васпитања, важности ручног рада, интерната за девојке, спреме васпитача и васиитачица и око потребе родитељске да се уведе у наставни план женских школа обавезно предавање хигијене, кућарства, неговање детета и других практичких знања. Важно питање о Томе, у каквом обиму васпитања п образовања може то извршити породица, што ннје у стању , или не мора школа (н. ир. питања о полном васпитању), било је, на жалост, мало обрађено за време секцијских седница. Сматрајући матер средпштем породице, у опште жену главном васпитачицом младог нараштаја г извештаји што су ирнспели из Белгије и Холандије, Немачке, Шпапије и Америке. траже за женске као преку потребу теоријску и практичку спрему за њенбудући цозив, протестујући против једностраног искљу-
чиво књижевног образовања, какво јој даје сувремена школа. Но за време расправе о томе питању, неки говорници, држећи се уског, утилитарног карактера, да би тим потребама женског образовања било поможено од стране родитеља, штитили су право женскнх на подједнако образовање женских с мушкима. Онп су доказнвали неопходност жепског општег широког образовања, које ће је помоћи да има бољу зараду, да ће себоље спремити за позив матере и домаћице и створиће од ње просвећену половипу мушког. У свезп с тим донесене се и неке измене у резолуцији. У извештајпма 5. секције било је разних пптања. Њнхови писци држе за пеопходно, да се допуни школско образовање за децу обојега пола, допуњујућим школама, лекцијама, разговорпма, читањем. Већа задаћа оставља се иородици у обиму религиозног и економског васпитања, развиће грађанских осећаја, цењење рада и обради карактера. Неопходност ручног рада у његовимразним облицима. почпњући са занимањем по Фребловој методи, иризнаје се са свију страна, но на тај рад да се не гледа као на спреме било каквом занату, него као па васпитно средство ради хармоничпијег развића личности, ради снажења здравља (вртарство) и ради васпптања да се уважава фпзички рад. Питање о завађању обавезног учења, скренуло је конгресу пажњу на заосталу и иепормалпу децу; питањнма о њиховом васпитању п наставп занимала се шеста секција конгреса. Извештаји су донекле разјаснилиузроке појавима ненормалности у деце и упозорпли на обвезу роднтеља, да се старају о томе, како бп така деца могла добитп образовање и обучити се заиату, који ће им дати самосталиа средства за животии опстанак. У ту секцију унете су биле школе за глухонеме и слепе. Статистика показује, да број ненормалне деце т. ј. такове, која по својој неурачунљивости и по слабости својих умних способности не могу се успешно занимати у обичним школским приликама, у разним земљама износи 4—5 °/ ( ., па и 10% школске деце у добу од 6. до 13. године. Овој деци треба посебна управа, специјална занпмања, добро спремних и оданих наставника и тада ће 95° д те деце