Школски гласник

Г>|). 7.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Ст|). 106.

стилнзацнјом и граматичким осповима, рачуиом и мерељем са љиховим безбројним комбипацијама, од којих су многе у практичном животу непотребне, са природописом без мрве биологнје, јер за биолошко посматрање треба умереио градиво п внше времена са впше бав.веља у прнродп; разгледајте паставу у земљоппсу без честпх излета п рел.ефног носматраља, п повесницу без културно нсторпјског посматраља, .јер за то све треба више времеиа, маље градива, вишс средстава, маље застарелих породичних н општпнскнх погледа; разгледајте здравље и економију у пароду п сравните са укоченом школском науком о човечјем здрављу и наставом о газдииству из читаначких предмета. Посмотрите све то н пребројте оне мпогобројне часове око Сизифова иосла у иастави мађарског језика, па кад све те само површно побројане неподеспости проценпте како треба, сравннтс их са иашим наставппм цшвем, да школа треба да спреми за жнвот. А онда разгледајте ко треба да буде тај мађионичар којп ће то извести? Учитељ! Опај учител, којег су затако непрегледан посао врло слабо спремпли у учитељској школи, нешто с тога, што ни онн који су га спремалн нису сви спремпи колнко треба, а нешто с тога што и љихов наставпн плаи пати са многпх недостатака и лоше постав. г.епог цнља. Тај тако слабо спремљепн учитељ, који млад и иенскусан и у животу и у своме нослу, дође обично у круг где му обично сви одмажу, где нема искрена помагача и саветника, него моментане пријатеље п заговараче па страппутицу, где наилази не на помоћ и уважеље свога просветног рада, иего где се тражн од њега да буде свугде ћирица II у цркви, II у ПСрОВОДСТВу II рачуНОводству п као хоровођа п „презесу" и тутору и сеоској засуканој партаји, коју води каква сеоска пропала надрикњига, и домину и попи, па можда још и каквом надувеном старпјем колеги и још миогом другом. С таким ппонпром ие обара се ни насип од земље, а каМоли стене н градови незнања, глупостп, предрасуда и залуђеног надрикњиштва.

А свих тих педостатака има у нашем народу много. Протпв њих се боре и вештн п искусни борци са просечно врло мало успеха. Зашто је то тако, носи на себн одговорност у претежној мери и законодавство како у државн, тако и у нашој автономији. Ако се оставн да неко начело илн идеја, сами крче себи пуга без помоћнпх ередстава и да их пригрле шире иародне масе пз свога уверења, то ће освајању таких идеја требати Матусалемова лета. С тога законодавци свију времена, у тежњи да унесу добра начела и наиредне идеје у шпре слојеве народа, нису чекали да одличност тих пачела и идеја задобију масу за себе, јер то не бп ннкад било, него су путем дисциплипо уиосилн таке нбвине у друштво. Да се хришћанство само путем својих добрих страна ширило, не бн до сад захватило толике дпмензије; да је уређење државно, само својим добрим страпама ширило себп земљишта, тешко да бп до сад било што од њега; да се средства за одржање државног уређења набављају само логичкнм разлозима потребе за културнијп начин живота, слабо би се дошло до каквог резултата; док се обвеза школска сматрала пропзвољном, слабоје требало школа, а п опе што су поипкле биле су приличпо празне. Кад све то знамо, а знамо да ономе којн ие зна шта је просвета, није му она за срце ни прирасла, онда ако хоћемо у истину да дамо просветном раду пластичнијп облик, а тиме зајемчимо н бољп просветни успех, ништа нам друго не преостаје, пего да узакоинмо све оно, што видимо из дугогодпшњег искуства да нашем просветном раду педостаје, а исто тако да законом сузбијемо оно, што видимо да смета развитку просветног рада. Нашем просветном раду недостаје стручног руковођеп.а, то му требадати; а смета му нестручно уплетање, то треба уклонити. Нашем просветпом раду недостаје финансијских средстава, којима ће стручњаци самостално располагати, то му треба дати; а смета му неразмишљена штедња и симулнрана тежња за штедњом (јер се у исто доба на друге непо-