Школски гласник

Стр. 107.

требне ствари десетороструко троши без обзира на штедњу), а уз то често несавесна манипулација неириродних и непозваних и за ствар незагрејаних манииуланата; то треба уклонити. Из разлога што просветним радом, нарочито у основној наставн, не руководе прави стручњаци, него људи другнх позива. често и неписмеии, а у најбољем сЛучају људи стручњаци за више образовање, не даје се значају осповне наставе и иредлозима и тражбннама њених иредставиика оиолико вредности, каква у истину припада тој основној настави, јер је онаједини извор иросвете за најмногобројнији део сваког иарода, С тога се често најживотније потребе у корист те наставе, квалпфикују као неке нзлишиости без којих се може бити, а не узима се у обзир да је захтевање тих потреба основано иа многогодишњем искуству многих генераццја васпитачких. Недостатност тих најживотнијих- потреба повод је, да се у образованијим друштвеним редовима, често сматра рад основне иаставе као површаи или педостатап. Многу недостатност и површност учитељи и сами увиђају, с тога су увек и тражили и траже реформе, али пошто њпхов глас није меродаваи, него мишљење иестручњака, то школа и основна настава остаје тамо, где је била и у мање наиредном добу. Тада се њенинедостатци нису тако јако могли опажати због не велике наиредности самога друштва којем школа служи, али данас, кад се дух времена у наиредном правцу рапидио развија, осећају се све већма недостатци основне наставе. Чекати да се оии сами од себе поправе, или тражити од васпитања и школских радника да их они сами поправе, а тим радницима скучавати делокруг нли им давати правац у раду, према уверењима нестручних људи н неупућеиих у веома сложени васиитачкн н иаставнички рад у основиој пастави, то значи пе зиати пгга се хоће п обарати онај идеал за којим сви тежнмо, а то је просветни напредак народни. Говорити о доброти и лепоти просветног наиретка, а ускраћиватн све оне

Вр. 1.

услове, који могу том напретку користнти, то је, ако се чини нехотице, неозбиљност, а ако се чинн хотимице, шарлатанство и поквареност последње врсте. Кад бп се скупило све у једио шта су учите.љн за последњих 30 годииа истицали као нотребно у преображају школа, била бн то грађа која н сад п увек може осветлати образ учитељству. 11з тог матернјала црпени су предлози што су упети у нацрт за нову Школ. Уредбу. Као њепе начелие осиове узети су овн иазорн: 1. Боља заштита деце од 3—Н годнне, у којем добу пропада највећи процеиат деце. V свези с овим бол>а иега н дошколско васнитање деце помоћу забавншта. Затим помоћу даљег ваншколског просвећивања народпог. 2. Стварнија осиовна настава помоћу напредних метода по слободном избору: смањен број деце по разреду, умерен број седмичиих наставних часова; заједничко и завремена набављање школских књига н осталог прибора од стране издржаваоца школе и бесилатно давање пстога сиромашној деци: тачио снабдевање школа са потребним училима а по стручним информацијама; оснивање и редовно проширивање школских књижипца. 3. Боље хигијенске прилике устаповом школских лечника и сталним прегледањем деце, а нарочито тачнпм лечннчким прегледом при првом упису деце у школу ; здравијим школским зградама и учитељским становим. 4. Јачим дисциплпнисањем родитеља при ушколовању деце; бољнм васпитавањем родитеља у опште. 5. Стручнијим и интензивнијим школским инструктивним надзором, бољом сгручном спремом учитељском и даљим учитељским образовањем, самосталппјим иоложајем учитеља, ослобађањем учитеља од споредпих наметнутих му дужностн, збринутијим материјалним положајем учитеља, да не мора тражити заслуге ван. школе, а да се тако може са впше оданости унети у свој васпитачки и паставиички рад.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК