Школски гласник

Бр. 7.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 108.

6. Уклањање пестручиог утицаја у наставу и васпитање, а место овога учвршћење стручиог утицаја од иајнижег до највишег школског органа. 7. Финансијска самосталност свих школских тела. 8. Принашање већих материјалних жртава за школу и просвећеност у оиште и васпитавање иарода у том правцу. 1). Осиивање хуманитарпих завода. 10. Организовање истрајног рада па даљем просвећпвању народном. Оваке начелне оспове примљене су даиас у целом просвећеном свету. Љпховом остварењу теже све државе, с тога неуморно раде на њихову остварењу и приносе знатна материјалиа средства у корист тога. И не само да се старају да обвезне прорачунске просветие своте буду што снажније за извршење тих просветннх сврха, него изазивају знатну прнватну ииицијативу, која данас код просвећенијег света већ видно помаже званичну делатност у корист просвете. Наша је прнватна пиицијатива још увек у главном оснивање по неке стнпепдцје за појединца. Рад наших званичних органа, ограничава се на недостатна материјална средства, шири слојеви народни учвршћују се у погрешном уверењу, да на просвету не треба давати, и док им се сугерира да немају материјалних средстава на просветне сврхе, у псто доба се опрезно (јер нм се човек може замерити) опомињу, дане троше знатпе своте на моду, алкохол п сличан раскош. Из тога излази да ипак има материјалних средстава, само одлазе у бесилодие сврхе. А то све знак је, да наша школа, васпптање, настава н даљи рад на просвећеностн народној нису до сад могли довољно утицати у јачим размерама на душу, срце и ум у ширим слојевима народним. Нису могли утнцати с тога, што им је пстакиута неправилна сврха. С тога је нотребна нова Школска Ј редба, која у оквир свој неће обухватптн само формалну страиу наставе, него ће иа реалиој оспови применути извођење своје задаће у корист што јачег интелекта масе друштвене.

Ако је овакав рад за нас пешто излишно, оида немамо нрава да говорпмо о потребн просвете, ако за овакав рад иемамо материјалних жртава, онда се одричемо права на бољу будућност. Ако се овакав рад може извести на пеки други, бољи, нов, напредпцјп начин. који уз то још пе тражи материјалних жртава, онда да пођемо тим путем, алп до сад пе видесмо да је пеко тако што спасоносио изнео. Бнће да спасоноснијег и пема од онога, што су наука и искуство просвећених народа у дугом низу година изнашли и као исправио оверилп. 0 тачности и исправности тога п у пас су се уверили сви онп људи, који се тим баве, а тачност и исправност томе одричу само они, који се тиме никад нису бавили и не баве. С тога њихова реч н пе може битн меродавна, него реч позваних, стручппх људи. Ни код најпросвећенијпх иарода нису ни сви меродавни фактори иозвани да просуђују вредност ледагошких истина и иотреба, али су они толико просвећеии, да имају вере у суд позваних и стручних људи. Ове вере недостаје у нашем српском друштву. А док ње не буде нема ии нросвећености сиаса. М.

Физичко растење и доба адолесценције. Г)г. р!п1 Паја Радосављевић, фелб педагопшог факултета у Њујорку. I. Дете је, заиста, дивно и загопетно биће. Почев од свог првог плача кад дође на свет, па до свршетка своје перијоде развића, оио нам даје ироблем за нроблемом н загонетку за загопетком. Како иосматра дете ствари, што налази око себе? Који су духовни процеси најкарактеристичнији и који иајвише упливишу иаправац његова растења? Ова питања и читава поворка других, не само у правцу његовог духовног живота, већ у свакој ((>ази дечијег живота, — та питања траже прешаи одговор. Међу пајиптересангнијим развнћпма, која су потекла из иовпјег покрета у проучавању детета, јеоте откриће дечнје фи-