Школски гласник

Бр. 12.

ШК0Ј1СКИ Ј'Ј1АСНИК

Стр 220.

буде ли боља плата, биће бољи и раденици, јер на овако малу плату, ко ће се одатп учитељству; 4. и државни учитељи траже иовишице, ма да су боље наплаћени од нас. На предлог Лазе Терзина из Св. Андреје једногласно је решено путем нашег стручног листа, Шк. Гл. са жалењем констатовати неколегијалну акцију оних другова, који јавно, а и у потаји раде против предложеног пацрта Шк. Ур. Ти другови раде нротив повишења учит. плата, које су тек само 1000 К. Они сами се тове на платама од преко 2—3000. К, а противе се повишењу плата за оне своје другове, који се таворе на плати од 1000 К, у коју илату је урачуната и награда, за иофторну школу, огрев п штоларни приход ! Са питањем о дотацији учитељској искрснулојеипнтање о појачкој дужности учптеља. У расправи су учествовали: Сава Канурић из Шиклуша, Васа Терзин из Шумберка Ђока Петровић из Бремена, Душан Стојковић из Дарде, протојереј Јован Бешлић из Мохача и Љубомир Лотић. шк. надзорник. Решено је : замолнти всл. Сабор да нас реши ове дужности, која апсолутно нпкакве везе нема са нашим васпитачкии позивом. Нек се одаје по.јању онај који има воље и способности за то. Учитељ и појац врло често су једно другом на штету, за то, код нас, због појачке дужности, као сноредног посла, не сме се сметати главном нознву: учитељевању. У манастирима би се могли држати Уг год. курсеви за црквењаке, а 1 год. курсеви за праве појце. Ови би могли бити: појци, неровође, у задрузи деловође, књижничари и да уче шк. децу у двогласном иојању. За тим је Лаза Терзин пз Св. Андреје држао практично предавање из фономимике. Радио је са децом исиод 6 год. из Мохача, коју никад ни видео ннје н која не нду у школу за не пуна у 4 часа научпо их је штамнано писме а. Успех је био иотпун, јер је само дете познало писме и онда, кад га је предавач извео да траже „цуру" (писме а!) на зидним штицама. (Свршиће се.)

Из праксе. Како сам учио једнога аналфабету, човека од 30 година. Па ево како је било. Пошао сам поступно. Узео. сам бројеве до 10. То је — држао сам — основа за сав рачун. И пошто сам утврдио с њиме иојимање основних количпна, научио сам га написати бројке и добио је појам о десетици. Десетнцу сам нарочнто обрадио с њнме са новцима, јер се новац оснива на десетној системи, а и што му је то најпознатијн предмет, са којим се у трговини бавио. Када сам био готов са том ирвом, основном десетицом, прешао сам на другу, те и у њој обрадио прво појимање бројних количина п онда наппсивање н растварање бројева па десетице и јединице до 20. II тако сам итнао све даље и даље, од десетнце до десетице, док трећи дан нијемој ђакелаимао потпуне појмове о сваком броју до 100 те на крају добио појам и о првој стотшш тако, да је све бројеве лепо растварао и одмах, чнм му се који каже написао. Када сам то иостигао, винуо сам се даље. Ишао сам сад од стотине до стотине, те му на нослетку дао и појам о 1.000. Од хиљаде пак кретао сам седо хиљаде, док није добио појам о 10.000. Али он је сад већ изгледао, као какав четвртошколац, који улази у познавање бројног простора преко хиљаде. Сваки број задати знао напнсати и свакн потпуно чистоп јасно растворити на његове елементе. Просто са пнтересовањем сам пратио његово примање. Но само то написивање толиких бројева, није ми пшло баш свољом. Њему су били потребни бројеви само до 1.000, шта би му требали даље. Алн он је сам с тим форсирао. Овамо сам већ увелико радио с њиме напаметно и пнсмено сабирање, овамо опет нпкад нпје мировао са бројевима. Све гајекоикало како ће овај, како онај велпки број прочитати и написати. На кад сам видео да нема мира, пустио сам му на вољу. И тако, кад смо истералп бројеве до 10.000, пшлп смо даље, те је научио написнвати и растварати бројеве тако до 100.000. Од сто хпљада очишлп смо и даље, те је научио и до милијуна. Ал онда сам му рекао, да је то већ за њега и сувише. Даље не ћемо. Него нека се сад само веџба добро у сабирању, па онда још