Школски гласник

Стр 221.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Вр. 12

који вид да научи, то ће му више вредити, него голо наииспвање бројева*). И тако је сад прегао око учења сабирања које смо већ бпли предузели неки дан пре. Ни овде ништа ванредно није било, већ обично учење са учеником III. р. што бива. Када је научио већ лепо сабирати јединице, десетпце, стотиие и хиљаде, а поновио сам и напаметну радњу смешаних десетица и стотина нарочито, пошао сам даље. Предузео сам вид одузимања. Код преламања сам га учио по старом начину позајимања. Али то позајимање није текло гласно, већ у мислима, при чему је увек играла улогу десетица, стотина, ил хиљада. И он је то тако научио, као да се од увек бавио тпме. А кад је са свим утврдио, те унеколико у мањим задацима и напаметно одузпмање прешао, псцрпљена су била потпуно ова два вида, да смо могли прећи и даље. Даље ј е пак дошао вид множења. Пошто сам већ унапред много мпслпо на овај вид то сам се састарао, да мој ђак научи до њега целу таблицу множења. Без ње се ни ударити не може у множењу. А он таблице множења нп креснутп није знао. Времена пак нисам имао Бог зна колико на расположењу. Па н пак. Хтео сам да га уведем у таблпцу множења ал прво стварно, па онда да је учи напамет. За то сам му показао, како бива и постаје оно, што се више пута узпма. Те пошто је тако појмио, шта је 1X2, 2X2, 3X2 и т. д. 1X3, 2X3, 3X3 и т. д. 1X4, 2^4, 3X4 и т. д. на стварпма, задавао сам му поступно, да учи таблицу множења напамет онакО, како се налази обично на сваком пропису. И после учења од десетак дана, он је знао већ и таблицу множења без запињања. Што год сам га заиитао, одмах јс знао казати брзо и чисто А у томе смо баш били дошли и до вида множења. Тако смо предузели и учење тога вида. И нпје сад већ дуго било, мој је аналфабета тако радио множење са 1, 2 и 3 бројке у множитељу, даму се човек чисто дивити морао. То је било скоро тренутно и он је знао већ да изналази и цене на појединим задацима. Па тако смо исцрпели и овај вид и ја сам у главном е њиме поновпо сва три, те сам био потпуно задовољан, јер је и научио *) Ово учење ппјимања и наиисивања бројева и бројних количина, види у моме „Поступку" за III. разр., само све је овде рађено у скраћеном виду.

и запамтио тако, да иисам требао жалити утрошеиог труда, као што та ни данас не жалим, јер није био без успеха награђен*;. А то је наша учитељска жива радост. Сад је остало још да га научпм и вид дељења (садржавање и деобу.) Али на жалост овде је био крај учења. Мој је ђак сиромах човек, који своју корицу хлеба у зноју лица свога зарађује. Те како је сијнуло лепше време и како се дало већ напољу у врту и на њиви радити, то је морао сад свакп дан на посао. А уморан увече није могао долазити и на учење. Па како је пз рачуна свршио само с множењем, то сам му рекао, нека идуће зиме умоли учитељицу (нема у месту мушког), да га научи још дељење, а онда ће моћи допунити још знање и са мађарскпм читањем и писањем, јер га је непрестано копкало, како још да научи читати и писати и мађарски. А што сам га ја научио, нека понавља н нека се веџба у свакој прилици и видеће, колико ће користи од. свега имати. Тако дакле, кад се навршило пуних пет седмица и кад сам свео биланцпју учења мога аналфабете, види се из ње, да је шај мој ђак научио за Шо време пошп-уно леио читаШи и аисаШи са свима одговарајућим почетним захМевима. Познао је бројеве и научио написиваШи чиШати и расШвараШи до милијуна. Научио је рачунске видове: сабирање, одузимање и множење унеколико наиамеШ допуњено његово знање и пошпуно писмено. Таблицу м.ножења је научио без погрешке. За иезнатно мало времена, врло много! А морао сам се журити. Да сам протезао дуже, мање би свршили, те би нас пролеће опет ухватило, да би и без воље морали прекинути. Овако смо мн пролеће предварили, те много научнли, да сам мога ђака могао оставити у пуном задовољству, тнто се нашао у положају посве нова човека, који сад има много шири поглед на своју околнну, него што је пре тога имао и што п мени чини радост. А радујем се нарочито кад примим од њега писмо, које је он сам својом руком и својпм умом диктирано написао, како сам га ја научно. Још увек нита, да ли добро пише. Он ће се без сумње сећати мене, ал и ја њега дуго и предуго. ■ *) И ове видове: сабирање, одузимање и иножење види у моме „Поступк.у за III. разр. Овде међуЈиисвеу скраћеном облику."