Школски гласник

1}р. 12.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 208.

Школа рада. по немачком ЂорђВ ПвтрОВИћ срп. пар. учит. Мој предговор. На супрот немачкој, американска основна школа се слободније развила. У њој јаче ировејава Песталоцијев и Фреблов дух. И ако она не може још да служи за пример и не одговара потпуно принципима школе рада, у њој ипак превлаћује свежина, која подстиче васпитаника на свестран живот. Какво је школство у Америци, нека служи за пример ово неколико Киперови речп: „У американској основној школи упада у очи метод прилагођивања наставе према својствима детиње природе. Овај метод се мање састоји из простог посматрања слика, справа и других учила, но више из објашњавања помоћу цртежа. Слика се не извеси пред ученика, она постаје пред његовим очима. Излази се на сусрет нарочито детињем нагону за саморадњом, те тако сам ученик врши очигледност. Средства за то су у првом реду описи. Цртање и сликање (моловање) н"е ограничавају се само на формалну вредност образовања, као школски предмети, него су они једна врста изражавања детињих мисли по садржају и форми, као што је усмен и писмен начин изражавања и то у служби свеукупних предмета, Ова стваралачка саморадња ученика идепреко граница графичног изражавања мисли. Сви нагони за рад, који су у детету, треба да дођу до изражаја, На овај начин постаје једна врста методе рада, један поступак, који већ у чисто теоретским предметима — ако у Америци о оваковим у опште може бити говора — захтева поред умног и телесни рад и кулминира у раду са рукама, које врше обраду градива појединих предмета, помоћу оруђа за тај рад. Са овим методом долази усавршавање руке и ока упоредо са теоретским учењем, телесни рад са душевним, појам моћи, поред знати и вежбање практичног погледа за практичан циљ. Сватање лепоте ствари иде руку под руку са естетским школскнм васпптањем посредством

представа и појмова. Овај начин наставе доводи школу у додир са предметрша из природе. У горњим разредима доводи се у везу занатлијски и домаћи рад а у доњима игралиште и забавиште, те ]е прелаз за децу сасвим неприметан." Не само американска, него и шведска, данска, енглеска, као и француска мудра пастава с методом саморадње, могу нам дати подстрек. И у Немачкој су чињени по неки покушаји, који значе известан преображај у сватању васпитања наше младежи. Овде води прву реч град Минхен, који заузима данас у немачкој царевини јако напредан положај, што има да захвали човеку широка погледа и вредном школском саветнику Кершенштајнеру. Он даје пример немачким школским људима од уплива, како може варошка управа да се задобија, да за школске ствари жртвује велике новчане своте и да весела срце продужује свој напредан рад у васпитне сврхе. Мипхеиска изложба, у оделењу за школе, изнела нам је 1.908. год. слику Кершенштајнерова рада. И ако скептичари сматрају школске изложбе за неку опасност, ипак се мора признати, да оне дају најбољу прилику, да се на њима покажу новине, Не као да приказано увек износи осредњи успех ученика и свију школа; али нове гране наставе и њен начин дају се ипак распознати. Погледом на мисао практичног и природног васпитања, Кершенштајнер је дао нову основу, на којој има нова школа од доле до горе да се организује. За горње разреде је он створио радионице за наставу у физици и хемији, а покушаје са апаратима врше сами ученици. Настава у ботаници је потпомогнута школским вртом и рукосадима у посуђу, а земљописна настава помоћу рељефа и . модела од иловаче. Осим тога су у горњим разредима уведенн курзеви за обраду ствари од дрвета и метала, лети раде четир часа недељно са дрветом а зими са гвожђем. Када узмемо у обзир вољу дечију за рад — уснех је особити. За девојчице је спроведена прерада наставе у ручном раду и кувању. Све то има корена из практичног живота у Пе-

*