Школски гласник

Стр. 209.

Вр. 11

оталоцијевом смислу, а у тесној је вези са спољним светом. Овако свестрано мисли он да створи идеал школе рада. Учитељско удружење у Лајпцигу такође се пзразило за реформисање основне школе. Оно је пред ускрс 1910. год. надлежним факторима поднело своју молбу у тој ствари, која гласи: „Данас се у Пемачкој свако труди, да се настава развије према прописима озбиљних педагошких назора. Како искуство, тако и научна истраживања дају основу за захтев, да се детнњем природном душевном и телесном развитку обрати већа пажња, него што се то до сада чинило. Назори за општи закључак којим се истражују педагошки назориза основну наставу, јако се концентришу. Ово учитељско удружење је после многогодишње предрадње и искуства, свој суд и предлоге за преинаке овако сватило: 1.) Данашњим радом у основној школи, уназађује се телесни и душевни детињи развитак, јер дете прерано полази у школу а у школи превлађује једнострано душевно —- формално образовање, (читање, писање, рачунање), а број недељних часова је превелик. Усљед тога пати и у идућим годинама настава. 2.) Да би се осигурао мираи и здрав детињи развитак, нма се читање и писање сасвим одстранити из првог разреда, рачун да се одржи само у облику очигледности, а број часова да се смањи на дванаест. Захтев је, да се душевна и телесна настава овог степена развијања у опште одржава како у слободи, тако и у соби, јер овака настава спрема за каснији школски рад. 3.) Ови захтеви за слободну наставу, уз придржавање садањег општег циља за три прва разреда могу се произвести, ако а) један учитељ води исти разред кроз три године, али б) да је обвезан. имати у виду циљ шестог разреда а њему в) да се у оквиру тога циља дозволи слободан избор градива и да слободно распореди часове, дакле да је ослобођен од наставног плана и распореда часова. Да би се могло сигурно поступити и да би се властима дала могућност надзора, предлаже оснивање

извесног броја разреда за покушаје са гореозначеним основним начелима тако, да се на стари систем свагда може повратити. Желити је, да се такви разредп • оснивају код сваке школе. При каснијем општем извађању ове молбе, обећава лајпцишко учитељско удружење једну бол»у основу за школу и објашњење о разредима за покушаје." Образложење овде изложених делимичних циљева и захтева, налази се у 3. одељку ове књиге. Захтев, да учитељ води један разред кроз три године у напред изложеном облику, не ставља на школске власти никакву одговорност, али он значи један снажан корак напред. Да би лајпцишко удружење своју молбу и осгварило, оно је пре годину дана изабрало један извршни одбор, који је имао ове идеје и реформе да распро стире међу родитељима. Одбор је свој задатак извршио тиме, што је у дневној штампи и предавањима у разним удружењима објашњавао родитељима, што је све имало повољног успеха п утицало је. Они се надају, да ће им се молба скорим остварити и да ће унапредити школу помоћу власти и обавештених родитеља. ТТТ тготта. рада. „Снажно, потпуно развијањеи образовање сваког идућег ступња, оснива се на снажном, потпуном и својственом развцјању свију исваког појединогпретходног степена живота." Ја стављам ове Фреблове речи на чело моје расправе, како би већ спољашњим знаком показао, да се садањи покрет на педагошком пољу за његапоново везује. И баш сам тај израз изабрао пошто он, као ретко који други показује опште основне назоре. Закон II иравило за свако васпитање ваља да послужи развијању детета. И основна начела за школско васпитање имају да се изводе из детпњег развијања. Овај стари захтев садржи у себи цео наш будући програм. Јер данас школско васпитање није основано на темељу детињег развијања, Ван ових назора одређују ток школског васпитања