Школски гласник

Стр. 29?.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

редакције, што прво већу своту захтевам, а друго што остављам меспом школском одбору да то одреди, јер нису сва места једнака. Него метимо мниимум, од кога мање неможе бити ; а дајем нек одбор одређује, ја сам за то, да тај минимум буде 10 форинти. Др. Максимовић: Ја се пре свега изјављујем, да сам против предлога г. дра Павловића. Истина да се ми морамо освртатн на обичаје и да пх ми неможемо искоренити, ал кад би ми овде разне глобе одређивали, то би децу школску за робу иризнали, коју данас скупље а сутра јефтиннје продајемо. Ја немогу од деце правити робу него сматрам, да су деца дужна у школи се изображавати. Што је г. др. Павловић приметио, да то деца држе за неку вакацију, то треба искорењавати. Ја сам тог уверења, да се то остави местном школском одбору, којн ће према потребп донети иаређења, која одговарају местним околностима. Нека општина у делокругу своје аутономије репш, оћел деца ићн плп не. И зато сам ја да ова алннеја изостане. Ратковић: II ја сам, да изостане. Ја сам гледао, да Чивутн нод капама ћутећи прате, а римокатолици уз музику, ал код иас мора се отпратити са „свјати Боже." Што се тнчематеријалног стања, ту се користи црква, јер треба чирака, рипиде, литија (на ствар). Немојте, ме господо забуњиватн. Што г. Панта Поповнћ велн, да свет држи, да душа сиромашка неће доћи у рај, томеје лако доскочити: Нек учитељ пошаље пеколико деце и њему. Ја нисам за то, да се то ставп у закон, него нека се добровољнп прилог прими. А што се неко изразио, да ће децишкодити,ја држпм, да то није убитачно по децу; та и ми смо пратнли, па још гологлави, па смо одраслп, п није иам ништа наудило. Ја би био тога мњења, да деца иду редовпо пратити ко плати таксу. Светиња је то наше цркве и догмат (охо, зар је то догмат.) Дођите у богословију, па ћу вам показатп из догматике, шта је догмат. Немојте строго узимати, ја нисам строго узео догмат. Прота Милутиновић: Више се пута догодило, да је ко искао у општини, да деца прате. а општинарп му одговорили: Наша су деца. ми хоћемо, да нрате, то је узајамна дужност на коју морамо децу навикавати. И ми смо то исто чпнили, па нам није ништа ни душевно ни телесно сметало. Ја дакле мислим, да се то аутономији општинској остави, јер њнхова су деца а њихова школа.. Тим више, што су ово вероисповедне школе. А дужност је вероисповедним школама, да је учитељ уз свештеника. Пуљо : Ја сам тога мњења, да то изостане с тим више, што деца сва нису једног здравља а ни родитељи једне нарави. Нека се то остави месном школском одбору. Одбор ће видити, колико ко може дати, а има у општини

заслужни, али сироти мужева, које треба да прате. Др. Ст. Павловић: Ја сам још у почетку рекао с легпслационог гледишта. Сандић се позива иа пословнпк (чујмо г. Павловића). Др. Максимовић: И ја се позивам на пословник. Овде је разговор о пачелу, дакле је упутно да г. Павловнћ говори. Др. Павловић. Ја, господо, примам оно о чему ме ко у вери, п ја узимам мој псправак натраг, и слажем се с онима, који предлажу, да се то оставп општинп. Прота Бранковић: И ја одустајем од мог исправка. Димић: И ја одустајем од мог исправка. Сандић: Ја од мог исправка одустати немогу. Истина ово је прва прилика, да сам се држао опортунитета и ипаче би се слагао са брат Пантом. Јер кад се прима, да деца прате, нека се одредп што већа такса. Што сам рекао „ио лепом времену" оправдавам тим, што служи за здравље. Што се тога тиче, да деца радо иду, ја знам, да су радо ишла за грошић ал бадава не. Што се тиче рипида, чпрака и лнтија, примећујем, да би боље било, да ми на школу впше трошимо, него на рипиде и литије. Ни сам за то, да се остави одбору местпом, јер се одбор нсће моћи увек састати, а главно је, да се одреди правило. Још допуњујем мој исправак да се и учитељу даде 2 ф. кад прати. Вујић: Ја држим, да је наша дужност, да општинама оставимо, да оне своје нраво упражњавају. Ја сам за то, да се то остави општинама. Ја знам места, ди је то велпко пратење скоро у манију прешло и зато желим, да гдје таке пристојбе постоје, да то у корист школе буде. Иса Павловић: Ово је злоупотреба, која се живота тиче. Доказано је, да школска деца болују, п то је узрок ово сарањивање. Г. Вујић је за то, да се општини сачува, право и ја сам за то ал ако ћемо тако далеко ићи, онда нам неби требало ни овај закон градитн него би се н то могло оставитн општинама. (Гласајмо). Известилац Ст. В. Поповић: Ја ћу и сам говорити против редакције. Ја држим и слажем се са г. Касаииновићем, да овај сабор одреди, да деца за време школе не прате, јер се време наставе несме нарушавати. Што се тиче,аутономнја породица. Породица има право, да пази и на умни и на телесни развитак деце. Ноторна је ствар, да пратње бивају и по таком времену, које шкоди здрављу' дечијем, па још се неузима ни одело у обзир. Ја ћу са моје стране да приметим штетност са стране морала, јер се деси, да се баш онај прати, који је, што се тиче јавног поштења, нула, јер јебогат. Јаби хтео, да ова пратња служи и као мерило поштовања