Школски гласник

Вр. 16.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Схр. 296.

новотарије, или модификадије у устројству, него је иотребно, да се мишљење целог друштва онлемењује, подиже до васпитног мишљења. То је услов, погодба, систематског васпптања. Превео Ж. Благојевић.

Постанак „Школске Уредбе" од 1872. год. — Прилог раду ерпске омладине на просветном пољу. Реч пред стварање новога школскога закона. IV. Известилац Ст. В. Поповић : Држим, да се то у иринципу прими, јер већ има и код пас места, да се то практнкује, а приступам предлогу дра Суботића, да се упути па редакцију па да се она у форми жеље пзмепе, тада би се могло и на тачку девету гласати, да се и она исто тако као и 8 прима. На гласању прнма се 8. н 9. алинеја у прпнципу п упућује се па редакцију ради штилизовања Известилац Ст. В. Поповић чита алнпеју 10. § 70. : „10. Прплог од 1 фр. за мањи, а 2 за већп погреб самртнпка, кога прате сва школска деца." Васа Ђурђевић поднаша нсправак, да се ова такса повпси. „Прилог од 20 фор. у селима, а од 40 у вароишма за погреб самртпика, кад га сва деца школска прате," •Ја би као педагог бно строго зато, да деца нпкуд неиду пратитн, јер то има рђава унлнва иа дечпје здравље, зато предлажем, да се такса повпси. Ако узмемо мању таксу, то зпачн па децп кпријати за школу. А кад је то већ код нас уобичајсно, а оно некбуде већа такса. Сандић подпаша псправак: „Прилог од 50 ф. са 2 ф. учптељу, кад сва школска деца прате самртнпка. Школска деца могу пратитп самртппка само по лепом времепу." Ја се у начелу са г. Ђурђевпћем слажем, само бп рад да буде већа такса п то од 50 ф. кад сва деца прате; то је право, јер код нас у гимпазији је такса 200 ф. и додајом још, да само по лепом времену прате, јер рђаво време пма и штетнауплава на дечије здравље. Божидар Вуић предлаже, да се 10. тачка овако пзмене: „Све пристојбе, које прннадају од пратње деце ири погребу. Пристојбу за пратњу деце прп погребу одређује црквено школски одбор." Код нас је ово већ обпчај. Ја се надам, да ће одбор све обзире у разматрање узети н нормнрати то

воринтама а не крајцарама; јер ко хоће параду, пека платн параду. Иса Павловић : Ја сам протнв одређегва, да школски месни одбор то уређује, јер знам из искуства, да би општинари били за то, да деца бадава прате. Ја би баш забранио, да деца прате. Не слажем се нп с једнпм исправком. Панта Поповић : Прнхваћам предлог Исе Павловића, зато, што је неправичпо, да богате прате, а сиромаке не, јер неможе да плати, а и деца се навикавају да поштују новац, и да држе, да душа богатог одлази у рај а сиромашка у пакао, зато што није парадно одпраћен. Ја држпм да се Бог неможе п ар адом умило стив нти. Прота Бранковић: Ово се господо, код нас лако искоренити неможе, зато би желио, да се такспра за сваки разред 5 ф. и то да се метне само по лепом времену. Др. Касапиновић : Предлажем, да се ово иа овом месту изоставн, а на другом месту прецизније изрече. Ми морамо нормнсати, да за време школско песму деца пратити; а ван школе пека то зависи од воље родитеља. Др. Ст. Павловић: Приметити би имао са легнслатпвног гледишта, да овде долази „прилозн" а незпа се, како су постали. Ја узимам ту ствар са религнозно моралног гледпшта, а не са спекулатпвног. Мп знамо да је то света дужност, да треба самртнпку посљедњу пошту учинптп, и сматрам ову ствар као луксуриозну, која немора сваком бити него ономе ко платп. Зато предлажем овај исправак: „За мањн погреб 5 а већи 10 ф." Прота Бранковић : Како се делн малп и велики погреб? Др. Ст. Павловић: То ћете вн као свештеник бол>е знати и боље нормпсатн, а ја пристајем да буде и 10 фор. Што се времена тпче, не треба се на то обазпратн, јер се деца радују томе, а друго добро је п здравља ради, да се прођу. Сетите се, како смо и ми као ђаци радосии били, да пз собње прашиие пзпђемо. А друго треба да дете иратн, јер оно ужпва благодати одшколе местие. Димип бп додао па нсправак дра Павловића: „за погреб школске деце неплаћа се ништа." Прота Бранковип: То се по себп разуме. Др. Суботић : Господо! Овоје био досада извор за ириход цркве. Народ хоће а н право је да деца прате. Што се тиче ружпог времеиа, пеможе се родитељ натерати, да шаље дете на пратњу. Ја моје деге недам. Ја сам дакле, зато, да се то задржи, алн кад је ружно време, да се остави родптељима иа вољу, па ако је њнма право иека пошљу илп пе. Држим да је нужио, да се ово за школу задржи. Делим се од